Imali smo u subotu ispit, i padam mrtva od pregledanja zadataka, ne bih li što pre završila, ali moram da vam ispričam najnovije Vanjine akcije.
Prva se dešava pre par dana.
Odlazi u kuhinju, i otpočinje igru otvaraj vrata kuhinjskih elemenata (nešto nalik ovome). Ta igra obično znači “žedna sam, mama dođi daj mi vode”. Odlazim ja, pitam “hoćeš vode?” ne reaguje baš prezainteresovano, sipam ja vodu za svaki slučaj, ponudim joj, lizne samo, i gurne. Nije to.
Igra otvaraj vrata kuhinjskih elemenata se nastavlja. Vidim ja, snimila, na pultu pakovanje Plazma keksa, ono crveno, unutrašnje, šuškavo. Pomislim ja, gladna je, uzimam pakovanje, nudim joj da izvuče keks, gura mi šuškavu kesu, i ljuti se. Nije ni to. Pa ja stvarno ne znam više šta je, kažem joj ja, ona se i dalje ljuti, a ja pođoh put dnevne sobe.
Prolazim pored kupatila, i ona me skoro ugura unutra. Tu ja naravno skapiram, pa nošu hoće! Ulazim, pitam “hoćeš nošu?” ona sva ozarena, valjda pomislila “pa dobro da si ukapirala”. Uzimam nošu, nosim je na mesto ispred TVa, ne može se to drugde, tri minuta sedi, ustaje (pokušava da ustane, ne može sama) naravno, obavila šta je trebalo.
(neću sad ni da vam pričam koliko sam ponosna da je ona shvatila da joj se piški, i to povezala sa akcijom da se to radi na noši, i još da treba nošu da traži, nije to mala stvar, verujte…)
Druga akcija se dešava danas.
Sedim ja za kompom, pregledam gore pomenute zadatke, kad počinje igra otvaraj vrata kuhinjskih elemenata. Opet isti redosled, voda? Nije. Hrana? Nije. Noša? Nije. Pa sad stvarno više ne znam šta je. Vraćam se, sedam i nastavljam da pregledam. Ona ponovo odlazi put kuhinje (trpezarije) i posle minut vraća se, nosi moju jaknu. Ha! “Daj bre kevo, vidiš da hoću napolje”.
I tako, ona uvek dobije šta je tražila.
Naravno, pa zar ste očekivali drugačije…
15/04/2007 at 11:21 pm Permalink
Ja ću samo da joj pošaljem jedan veliki poljubac.
Još će Vanja tebe iznenadjivati raznoraznim akcijama, videćeš, a vala ste i zaslužile to obe
15/04/2007 at 11:31 pm Permalink
Pa videlo dete, da mami treba cist vazduh i da izadje iz kuce cmooooook za Vanju
16/04/2007 at 12:18 am Permalink
-Jedan astronaut je, čini mi se, rekao “Mali korak za čoveka, veliki korak za čovečanstvo.”
-Kada bi neko ko ne zna tvoju priču, pročitao ovaj članak, verovatno bi pomislio “Moš’ misliti!”, ali MI znamo kako je sve ovo divna, bitna stvar. I želimo ti još puno, puno tih “malih koraka”.
16/04/2007 at 2:29 am Permalink
hehe, srce malo, sve zna
16/04/2007 at 5:27 am Permalink
Super je Vanja, poljubac za nju!
16/04/2007 at 8:31 am Permalink
@ Suske, thanks, ja se uvek jako obradujem ovakvim njenim “iznenađenjima”
@ Z hehe, da, imaš pravo…
@ Aurora, da, za nju su ovo stvarno veliki koraci, koji su u poslednje vreme počeli baš često da se dešavaju. A pravo da ti kažem, odavno sam ja prestala da obraćam pažnju na te zlonamerne “moš misliti” komentare… Srećom, nema ih baš mnogo.
@ pu, zna, zna, nego šta…
@ Kensh, thanks
16/04/2007 at 10:51 pm Permalink
Kako je krenula poce ce ona tebe da uci neke stvari.
Ljubi je za mene
16/04/2007 at 10:52 pm Permalink
Hehe, da moguće… A ovo za poljubac neće moći, moraćeš sam
17/04/2007 at 1:09 pm Permalink
super blog!i ja sam napravila svoj blog381,ali ne umem da napisem ni svojh prvi post,a kamo li nesto drugo.zato vas molim da mi kazete makar kako da napisem svoj prvi post!?unapred zahvalna!
17/04/2007 at 2:31 pm Permalink
Christina, registruj se na http://www.forum381.com/ tamo ćemo ti sve potanko objasniti
21/04/2007 at 2:35 pm Permalink
Bravo za ljepoticu!!!
Ljubim vas!!!