O nama/About us

Ovo je moje BLAGOMOJE DETE
SA POSEBNIM POTREBAMA
moje najveće blago
Ukratko:
Rodila se 7 nedelja pre vremena, ostala bez kiseonika posle rođenja (HIE – hipoksično ishemična encefalopatija – oštećenje mozga usled nedostatka kiseonika), dobila bakterijski meningitis i sepsu sa samo 7 dana.
To je ostavilo mnoge komplikacije: krvarenje u mozgu II/III stepena, proširenje moždanih komora (ventrikulomegalija), manji obim glave (mikrocefalija), povećan tonus mišića (hipertonija), usporen proces mijelinizacije u mozgu, strabizam, epileptiformne promene EEG-a i najnovija dijagnoza Spastična parapareza (podvrsta cerebralne paralize).

Nije sve baš tako strašno, moje blago hoda samostalno od 2,5 godine, i još uvek uči da priča. Zove se Valentina, i ima 11 godina.

Ovaj blog su priče iz života deteta sa posebnim potrebama, i svim izazovima koje život u Srbiji donosi samohranoj majci deteta ometenog u razovoju.


MY SPECIAL NEEDS CHILD
my greatest treasure

 

She was born 7 weeks premature, had HIE (Hypoxic ischemic encephalopathy) brain damage due to perinatal asphyxia (lack of oxygen right after birth), than had bacterial meningitis and sepsis when she was only 7 days old.

That caused also: bleeding in the brain (that led to PVL), enlargment of brain ventricles (ventriculomegaly), smaller head circumference (microcephaly), high muscle tone (hypertonia), delayed myelination in the brain, strabismus, Epilepsy-like changes of EEG, and her final diagnosis Spastic Paraparesis (type of Cerebral Palsy) and Moderate mental retardation.

It’s not all that bad as it may seem, my treasure walks independantly since 2,5 years old, and still learning to talk. Her name is Valentina, and is now 11 years old.

This blog is a set of true life stories of a special needs child, all the challenges that living in Serbia brings to a single mom raising a special needs child.

Pretraživali ste:

    mikrocefalija (17)

19 thoughts on “O nama/About us

  1. aneta jovanovska says:

    Cao
    Jas sam diplomirani defektolog iz Skoplje, moj diplomski rad odradila sam u Novom Sadu u Domu za decu i omladinu ometeni u razvoju Vedternik, bilo mi je veliko iskustvo da imam mogucnost da radim i da zivim sa mentalno retardiranih ljudi (a vecina od njih sad su odraslih pa sad su jako soceializovanih) zato moja velika zelja je da pomazem na vakve ljude a pred sve da pomazem rodiltejima, cesto dolazim u Beograd a sad pre novu godinu bila sam da vidim senzornu sobu u dnevni borovak kornelije Stankovic jer i ja radim u jedna nevladina organizacija(volontiram)na projekat zeim da napravim jedna senzorna soba kod nas u Skoplje, to sam prvi put videla pre 2 godine u Holandii i bas mi se svidza.
    Pa molim vas jer poznajete neko ili neka nevladina organizacija ko bi mogla da saradzuje sa nasa Eduko plus bilo bi mi jako drago da bih mogli i zaedno odraditi neki projekat sve za dobro deca sa posebne potrebe!
    Pozdrav i sve najbolje dip.defektolog Aneta Jovanovska

  2. Ivana says:

    Draga Aneta
    Ja ne poznajem nikog iz nevladinog sektora, ali znam da u Beogradu postoje senzorne sobe. Jedna od njih je u Centru za dnevni boravak osoba sa autizmom u Šekspirovoj ulici, kao i da postoje planovi da se ove sobe naprave na još nekim mestima, kao i u Vrtuću Pčelica.
    Preporučujem da se raspitate na http://www.defektologija.net/ kao i na njihovom forumu.

  3. V. R. says:

    U mom okrucenju ima ogranicenih osoba koje kao ucenici idu i skolu sa normalnima po starom zakonu o obrazovanju. Interesuje me da li to pozitivno ili negativno utice na njihov razvoj jer su cesto izlozene podsmehu, ali ipak napreduju vise nego sto bi u odeljenju za retardirane.

  4. Ivana says:

    Pa trebalo bi da to pozitivno utiče. U svetu je tendencija da se svi u skladu sa svojim mogućnostima uključuju u “normalne” vrtiće, škole, to se zove inkluzija. Naravno, oni koji nisu samostalni, imaju tzv. asistente, svako dete svog asistenta. Kod nas je to još u začetku, jer zahteva veća finansijska sredstva i potrebu reorganizovanja čitavog sistema obrazovanja.
    Moje je mišljenje da je obično najveći problem roditelj deteta koje je tipično, jer ne ume da svoje dete usmeri u pravcu tolerisanja različitosti. To je ključ, da se celo društvo edukuje na pravi način, počevši od najmlađih.

  5. Tatjana says:

    Sasvim slučajno sam nabasala sad kod tebe, ali ovaj portret od kada sam videla, nikada nisam zaboravila, a to je bilo pre nekoliko meseci. “Upoznale” smo se, to jest, ja sam prvi put videla ovu fotografiju tokom mog veoma kratkog boravka na forumu za roditelje, i imala si/imaš tu sliku u potpisu.

    Da skratim, divim ti se na hrabrosti i divno je to što radiš. Navratiću ponekad.

  6. sonja stankovic says:

    zdravo,cerkica ti je prelepa,i preslatka,hrabro i veoma je lepo ovo sto si uradila,ne znam sta bi ti jos rekla,sem da vas obe pozdravljam,i da kazes cerkici da ima zaista smisla za muziku.JA SE ISKRENO NADAM DA CE SVE BITI DOBRO.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *