Elektroencefalografija

Dok čekamo nalaz, iskopah ovo.

Odlomak iz Klinička neurofiziologija juče, danas i korak u budućnost, Stojanka Đurić, Klinika za neurologiju, Klinički centar, Niš

ELEKTROENCEFALOGRAFIJA

Ispitivanje električne aktivnosti mozga počinje u 19. veku kada je britanski fiziolog Richard Caton (1875.) eksperimetalno na zečevima i majmunima pokazao da se pomoću jednostavnog galvanometra iz kore mozga može registrovati električna aktivnost.

Početak istorije današnje EEG vezan je za ime nemačkog neuropsihijatra Hansa Bergera koji je prvi u svetu (1924.) pomoću galvanometra zabeležio moždane potencijale u ljudi pomoću elektroda postavljenih na skalpu. Isti autor je 1931. godine dokazao kortikalno poreklo ovih potencijala i diferencirao dva tipa ritma: alfa ritam frekvence oko 10 Hz i beta ritam frekvence oko 15-60 Hz. Medjutim, njegova otkrića bila su priznata tek pošto su ih potvrdili britanski fiziolozi Adrin i Mathews (1934.) (1).

U prva značajna otkrića, koja su pobudila intersovanje za kliničku primenu ove metode, spadaju otkrića Gibbs-a i Lenox-a (1935.) o promeni električne aktivnosti mozga kod “petit mal” epilepsije. (2).

Da je zaista nastala era intenzivne kliničke primene EEG potvrdjuje i održavanje Prvog medjunarodnog kongresa elektroencefalografije u Londonu 1947. godine, i osnivanje Medjunarodne federacije udruženja za EEG i kliničku neurofiziologiju 1949. god.

Intenzivan razvoj nauke i tehnike i njena primena u medicini, omogućio je brži razvoj EEG i njenu sve širu kliničku primenu, tako da se sredinom ovog veka (1950.) pojavljuju i prvi aparati za EEG u svetu i kod nas.

Prvi EEG aparti kod nas počeli su da se koriste u Beogradu 1950. god. i to na Vojnomedicinskoj akademiji i Neuropsihijatrijskoj klinici Medicinskog fakulteta, a ubrzo i u drugim većim zdravstvenim centrima širom zemlje. Posebne zasluge u razvoju ove metode pripadaju profesoru Dragoslavu Ercegovcu koji prvi organizuje školu za edukaciju lekara neuropsihijatara iz ove oblasti i medicinskih tehničara. Rad na EEG u Nnišu prvi počinju profesori dr Dragan Davidović i Branislav Grbeša u Institutu za neuropsihijatriju u Gornjoj Toponici (3,4).

Danas, skoro da nema neuropsihijatrijske službe u svetu i kod nas bez EEG laboratorije sa različitim tehnikama. Nije više dovoljno samo zapisati električnu aktivnost mozga pomoću elektroda. Savremena medicina ima daleko veće i kompleksnije zahteve i pitanja na koja treba današnja EEG da odgovori. Iz tih razloga je i oblast EEG doživela veoma brz razvoj tako da danas raspolaže sa brojnim različitim metodama.

1. Standardna EEG (skalp elektroencefalografija), najčešća u rutinskoj praksi, služi za registrovanje električne aktivnosti sa poglavine pomoću površinskih elektroda.

2. Stereoencefalografija je metoda za registrovanje intracerebralne električne aktivnosti pomoću dubinskih elektroda koje se postavljaju sterotaksično. One služe, kako za registraciju potencijala, tako i za stimulaciju odredjene regije mozga u cilju što preciznijeg odredjivanja epileptogene zone (5).

3. Elektrokortikografija predstavlja metodu za registrovanje cerebralne aktivnosti na otvorenom mozgu sa njegovih površnih ili dubokih delova. Primenjuje se u hirurgiji epilepsije za jasno definisanje epileptičnog žarišta.

4. Poligrafija se koristi radi dobijanja uvida u kompleksne biološke procese različitih organa. Konstruisani su takvi aparati da je moguća istovremena registracija biosignala više organa ili sistema. Nazvani su poligrafi, a tehnika poligrafija. Podrazumeva istovremenu registraciju elektroencefalograma, elektrokardiograma, elektrookulograma i elektromiograma.

5. EEG monitoriranje – holter EEG pruža mogućnost praćenja električne aktivnosti mozga van EEG laboratorije u toku 24 časa. Podrazumeva upotrebu minijaturne kasete za snimanje koju pacijent nosi sa sobom bez ograničenja u svakodnevnim aktivnostima. Služi za egzaktno diferenciranje, kako epileptičnih sindroma, tako i specifičnih poremećaja spavanja kod bolesnika sa nedovoljno jasnim nalazima dobijenim standardnom EEG (7.).

6. Elektroencefalografska kartografija- “EEG brain mapping” pruža topografsku distribuciju cerebralne aktivnosti i njenu analizu pomoću kompjuterske tehnike. Nema rutinsku kliničku primenu. Ima poseban značaj u dijagnostici parcijalnih epilepsija jer jasno odredjuje epileptičnu zonu (3,8).

7. Videografska tehnika

Lekar koji se bavi EEG u svakodnevnom radu često se sreće sa problemom verodostojnosti anamnestičkih podataka o izgledu epileptičnih napada, njihovom trajanju, ponavljanju i propratnim pojavama. Praćenje epileptičnih napada video kamerom u stacionarnim uslovima omogućuje vizuelizaciju napada a time i izbor prave terapije. Video tehnikom je moguće istovremeno praćenje neuroloških poremećaja, eventualnih epileptičnih napada u toku snimanja i promena na elektroencefalogramu (3,8).

Heterogena klinički i etiološi, epilepsija predstavlja glavno indikaciono podružje za primenu svih navedenih metoda. Postoje brojna istraživanja koja su potvrdila klinički i naučno istraživački značaj ove metode kod svih vrsta epilepsije, tumora mozga, zapaljivih procesa, cerebrovaskularnih oboljenja, vaskularne glavobolje traume mozga, u psihijatriji i dr (4,5,6,7,8,9,10,11).

Budući razvoj EEG ne može se zamisliti bez standardne EEG metode. Primena novih tehnologija to i potvrdjuje. Zato će ova metoda i u budućnosti biti polazna osnova u dijagnostici svih vrsta epilepsije i drugih oboljenja koja zahtevaju njenu primenu.

Pored navedenih tehnika, očekuje se sve veća primena kompjutera za analizu cerebralne aktivnosti. Sve veći značaj daje se bazama podataka i bazama znanja iz kojih se formiraju kompjuterom podržane dijagnostičke metode. U konceptu dijagnostike i edukacije lekara na daljinu, poseban udeo imaće multimedijalna tehnologija. Komunikacije u medicini izmedju lekara i pacijenta, izmedju lekara i lekara, telemetrijski prenos medicinske slike, elektroencefalograma i sl., daće pečat budućem razvoju EEG i ostalih oblesti kliničke neurofiziologije (9).

Pojava magentoencefalografije (MEG) je veliki tehnološki korak u budućnost EEG kao oblasti. Ova metoda se smatra metodom budućnosti. Poseduje višekanalnu registraciju koja razlikuje i automatski klasificira signale iz različitih izvora mozga. Pokriva celu glavu pa je moguće razlikovati spontanu od abnormalne aktivnosti. Njene prednosti u odnosu na standardnu EEG su u dobroj prostornoj rezoluciji i lokalizaciji kortikalnih signala. Drugim rečima, u tačnoj lokalizaciji izvora signala bez upotrebe elektroda (8).

Pretraživali ste:

    eeg glave cena (12), elektroencefalografska dijagnoza (1)

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *