E, moram da vam ovo ispričam…
Vreme pred spavanje, a ko da su joj pundravci ušli u doope. Trči okolo po sobi ko muva bez glave.
Ja deset puta kažem da se smiri, ona za delić sekunde zastane, “značajno” me pogleda, i nastavlja. Povisim malo glas, napravim namrgođenu facu i prstom pokažem gde treba da sedne. Ona počinje da se smeje. Ja i dalje oštrim glasom i namrgođene face kažem gde da sedne, ona se iskida od smeha, dolazi do mene, hvata me za prst, i okreće mi ruku na drugu stranu.
Tu već i ja počinjem da se smejem, ne vredi mi ništa što bih htela da sam ozbiljna i da izigravam neki autoritet. Ništa mi ne vredi, pukoh od smeha.
Da li je to manipulacija?
hehe
ozbiljna mama kako da ne
hehe
hheheh malo te testira:) dokle moze da ide:)
hehe, ja sam mislila da si ti autoritet 😉
Деца су чудо божије очас те обрлате а да ниси свестна. 🙂
Njihov osmeh brise svaku ljutnju i bes,ponekad su toga i svesni i znaju to iskoriscavati.
hvala svima što ste svratili 🙂
Mi ne svracamo, mi dolazimo nenajavljeni 😀