Niste ga videli neko vreme, ali on je tu.
Piše moj dragi gost Zajebant.
U leto 1933. godine, sastala su se dva “velikana” Adolf Hitler i Ferdinand Porsche u sam osvit drugog rata, imali su o čemu da pričaju. Pričali su oni o jednoj ideji nazvanoj narodna kola – volkswagen. Zamišljeno je da ga vozi svaki peti stanovnik, da ide 100 km, i da košta 1000 rajsh maraka. To je bila ideja, da za građane Nemačke, Porsche pogura Hitlerovu zamisao, o malim kolima sa malom cenom.
Porsche je vrlo brzo dizajnirao automobil kao tip 60, ali je ubrzo promenio dizajin V1 – Eksperimentalni 1. Hitler je takođe predložio da imaju višnamenske tipove vozila, tako je nastao i model V2. Porsche, međutim, nije imao vremena da završi svoje prototipove. U svakom slučaju, projekat je priveden kraju 1935. godine. Ubrzo je on svoj model V1 izmenio i proizvedeno je 3 komada. Tom novom dizajnu dato je novo ime VW 3. Ovaj automobil imao je rigorozan test sledeće 1936. godine. Ovako je pocela era narodnih kola, koja su svojim izgledom neodoljivo podsećala na bubamaru, pa su dobila i drugi simpatican naziv “BUBA“.
Na promovisanje Bube došle su sve značajnije ličnosti.
Iz te verzije, nastale su neke druge verzije, kola su imala sličan izgled kao KDF wagen, koji je napravljen kasnije. Konačno, VW3 dobija metalni pod, oscilirajucu osovinu zadnje vuče, prednje vešanje i jako prozorsko okno. Inženjeri su testirali motor, i konačno zaključili da je motor sa 4 cilindra dobar, kao i vazdušno hlađenje. Od tri testirana tipa motora, izabran je najpouzdaniji, koji je, neočekivano, bio i najjeftiniji.
Sledeća kreirana verzija nazvana je VW30. Na ovu verziju SS-ovci su imali zamerke. Konstruktori se ponovo vraćaju KDF wagenu i 1939. godine izlazi model VW 38, pre produkcija i kao konačna verzija VW 39s demonstraciona kola. Tako je nastala verzija koja je dizajnom ostala do dan danas.
Buba je rađena u mnogim državama sveta, poslednji primerak je sišao sa trake brazilske industrije automobila. Zatvorena je era stare Bube i otvorena era nove Bube. Mislim da je proizvedeno oko 16 miliona primeraka u raznim varijantama. To je auto za sva vremena, najizdržljiviji moto,r a bogme i karoserija, jedan primerak bube je prešao preko 2 miliona kilometara bez generalne opravke motora.
I ja sam bio ponosni vlasnik jedne takve bube iz 1971. godine, original Nemac Bukvalno je mogla da radi po principu štapa i kanapa, sve je bilo na šraf, motor je mogao biti izvađen za 15 minuta, jedino je zamena svećica bila malo nezgodnija.
Ljudi su od Bube napravili kult, što zapravo ona i jeste. Francuzi su jedini pokušali da naprave narodna kola, nazvali su ga spaček. I mi smo imali isti pokušaj sa Fićom, ali je BUBA ostala BUBA.
Najviše, ali naaajviše volim kad mi neko dođe u goste nenajavljen i silno me iznenadi.
Moji roditelji su takođe dugo imali Bubu, i kad ih je tata prodao, sećam se da sam plakala :(.
Zajebant, rekoh ti već, ovog puta si totalno potrefio temu. Hvala ti 😀
Hvala dete, ja uvek znadem sta treba na blogu ili sta fali 😉 Treba i dodati da, je buba isla iz ruku u ruku tako da je barem tri vlasnika imala svaka Buba, sto znaci da su je vozili preko 50 miliona ljudi, sto retko koji proizvodjac, moze da se pohvali. Istina i Ford T-500 je bio popularan, spacek i tako dalje i tako blize 🙂
Hm… pa šta fali, ajde kaži mi… 😉
E, da, i hvala za ono dete 😀
I ja sam plakao zbog jedne prodate bube… nisam nedelju dana hteo ni reč da progovorim kad je ćale prodao.
Svaka čast za temu majstore.
P.S. Da li da napominjem da nam nedostaješ na forumu ili to znaš i sam?
Ako valja se da vam nedostajem. A kada razmislim i sta cu vam, ionako sam bio dosadan. 🙂
Super tema, nazalost ja nikad nisam imao bubu,pa da se uklopim u razgovoru… Jedino sto mogu da kazem je da Miki uvek pogodi temu, svaka cast majstore! 🙂
@ Zajebant, ne izmišljaj…
@ Bombonaš, dobro došao 🙂
Dobro vas nashao 🙂
O ho ho, veoma zanimljiv clanak. Vidim “saobracajci” su se malo aktivirali.
Ako smem da primetim, Buba ili kod nemaca poznatija kao Käfer je prizvedena u tacno 21.529.464 primeraka, (taj poslednji primerak koji je sishao sa trake 07/2003. je danas u VW muzeju u Wolfsburgu). I takodje se slazem sa tim da jeste narodni auto, al’ za razliku od svih njemu slicnih je verovatno jedini narodni auto da valja. Jeftin, pouzdan, skromnog izgleda, prepoznatljivog zvuka, jednostavan i za najneiskusnijeg vozaca, revolucionaran po brojnim tehnickim inovacijama ukratko auto koji je gotovo 3/4 veka osvajao kupce, zaljubljenike automobila, drumove i kontinente. Rekoh revolucionaran, jer ima da se pohvali mnogim tehnickim karakteristikama koje smo tek mnogo, mnogo, mnogo kasnije videli na daleko modernijim, ekskluzivnijim ali takodje “legendarnim” automobilima, (od kojih neki i danas predstavljaju kult, nebitno shto je vreme ucinilo da ih danas vidjamo u daleko savremenijim verzijama od one inicijalne). Verovatno najvecim delom treba zahvaliti upravo G-dinu Ferdinad Porshe-u i kreacijama koje su se sa njegovog crtaceg stola prenosile vremenom u savremenu istoriju auto industrije.
Jer vredno je spomenuti da je on otac i jednog mozda manje poznatog, (za to vreme futuristickog) Porshe-a 356-ice, pa jedne 912-ice, pa 914-ice…i naravno legendarne 911-ice. Primera ima josh mnogo, al’ recimo da sam sebi dozvolio za pravo da odaberem one meni najdraze. I kako rece Ivana, “sve na shraf”, jer je je Buba bila verovatno prvi auto koji je imao na svojoj shasiji sve potrebne pogonske elemente da je komotno mogao da se vozi i bez karoserije. Pa da josh spomenemo i taj famozni Boxer motor koji je iz bubina 4 cilindra vremenom “porastao” na 6 i kao takav bio savrshen za gore spomenutu 911-cu.I za kraj da spomenem josh eto 2-3 cake koje su bubi davale karakter nepobedivog vozila. Vazdushno hladjenje, prvi elektro-parafinski starter, (da pali k’o mina i leti i zimi), cevni profili na shasiji kroz koje je uvek prolazio topao vazduh od motora u radu, (te su grejanje i zashtita od vlage na tim kolima bili uvek vrhunski)…
Elem, stara buba ostaje ona prava i jedina buba, i njena danashnja naslednica moze samo da joj pozavidi po mnogo cemu…
vidi mixy-a 😀 pa njegovi postovi bi trebali ići kao gostovanja 😀
pa trebalo bi, ovo bre nisu komentari, ovo su romani 🙂
moraću da ga malo “obučim” kako to sve ide 😉
E sad, kad ne pishem – ne valja, kad pishem – ni to nije po propisu. A da ne spominjem da sam komentar pis’o u 1h58 am po mom vremenu!!!
@ mixy, darling bro, idući put, ovakav roman lepo pošalješ mailom i ja objavim kao post 😀 nije pu ništa loše mislila. E sad što ti sediš budan do 2am u to ne ulazim 😉
****** komentar obrisan.
Ovo nije mesto za male oglase.
Ovo je divan najdivniji auto svih vremena. Kad tad cu ga kupiti!