Predstavljam vam moju dragu, specijalnu gošću, Venus.
Kad sam prvi put primetila tvoje vibracije, pomislila sam nemoguće. Kad si mi prvi put rekla da postoje vibracije rekla sam nemoguće (a inače je to reč koju izbegavam da koristim jer se obično busam sa tim da ništa nije nemoguće).
Zašto? Zato što mi je to bio potpuno jedan neočekivan spoj tebe kao racionalne, obrazovane, pametne, stabilne i njega kao extremno gladnim života u oblastima koje su tebi, bar je meni tako izgledalo, daleke. Kao spoj velegrada i prirode, kao lepotica i zver kao livadsko cveće i gajene kale. Onda sam shvatila da on ima ono što ti nemaš i da će ti to možda otvoriti vrata za ono što trenutno ne možeš da vidiš.
Nevezano za tu i takvu priču, htela sam da ti kažem, pre neki dan, da treba da želiš sve i do kraja (sad, a i inače), ali moraš da znaš da za to treba dvoje, i mnogo i dugo i jako i sjajno i ko zna šta još… ali ti to već znaš. I prihvati sve što možeš i hoćeš iz ove priče čak i ako to bude manje ili mnogo manje od onoga o čemu trenutno sanjaš. Ja znam da ti znaš da si divna, vredna i sjajna samo ti je iz nekog razloga preko potrebno da ti to sad neko i pokaže. Znam i razloge, ali ne bih o njima.
Treba da pričaš jer imaš kome, treba da me saslušaš ali nikad ama baš nikad nemoj da me poslušaš i uradiš kako ja mislim da treba, nego samo onako kako ti negde daleko i duboko spoznaš ili osetiš da je tako, pa makar čitav svet mislio drugačije.
Ti ja smo po mnogo čemu slične, bar na prvi pogled i ako mislimo na neke životne stavove, ali , uvek to ali.. Ja bih ti rado dala svo svoje iskustvo, ogoljeno do bola, sve moje greške da ih nikad ne ponoviš, sve svoje životne lomove koji tebi liče na tvoje, i misliš da ti mogu pomoći… Ali to su moji lomovi i moje borbe, i svo moje iskustvo i sve moje misli i moja osećanja tebi neće pomoći ama baš ni malo.
Tražila si priču (znam da nisi očekivala da bude ovakva), evo ti je, pa je ti objavi ako smeš…
objavila ju (si) je! 😀
da, objavila sam je 😀
Venus, hvala ti na priči za mene… 🙂
Bila bi prava šteta da ova priča nije objavljena.
I zvučaće glupo da kažem da se ne zna da li je bolja ona koja je pisala priču ili ona kojoj je priča namenjena. Iako vas ne poznajem, ono što vi imate u sebi tražim dugo već … 🙂
Uzmite sve od života, neće vam dati drugu šansu, surov je …
Da znaš da jeste S ❓
To je iz one serije “lako je pisati kad imas kome….” 🙂
Zaboravih da te pitam, zasto nisi stavila datum kad je prica napisana ;-)?
samo sam poslušala ovaj tvoj savet 😀
pametnica 😉
Suske, a i ostali… priča je malo “odležala” dok je ja nisam “svarila” i onda sam postupila “po uputstvu” 😉
a ja sam rešila još onda, setićete se, da krenem dalje… i da, uzeću sve od života…
znam kako je, ja sam se porodila u 6om mesecu samo je meni beba umrla. svaka cast na snazi i izdrzanom bolu