Dakle, definitivno može, ali neće, mrzi je.
Radi se o ustajanju “na sred sobe”, tako ga ja zovem, a kaže se, ustajanje bez pridržavanja za predmet.
Dešava se danas. Ja sam u kuhinji, spremam ručak, ona sedi sa babom u dnevnoj sobi, čitaju neke knjižice. U jednom trenutku, uzima knjižicu, kreće ka meni, saplete se na nešto (verovatno tepih) i TRAS pade. Ništa strašno. Ja provirujem iz kuhinje i gledam je. Ne plače, naravno, već ustaje. U ruci drži knjižicu, jednom nogom pravi iskorak, ruke su obe na podu, drugom nogom pravi isti iskorak, sad je na dva stopala i sa dve ruke (u jednoj knjižica, nju ne ispušta ni za živu glavu) na podu. Slobodnom rukom se odguruje unazad, i hop, ustade. Naravno, dolazi da joj ja čitam, niko ne čita bolje od mame.
Nije joj ovo prvi put, odavno je ona to naučila, i vežbamo stalno, ali šanse nema da ona to primeni. Lakše je da dopuzi do nekog predmeta, pridrži se rukom i lepo ustane.
Lenja je, šta da vam kažem. Jel na mamu?
Mama je sjajna, a Vanja je bolja od mame. I nije lenja.
Veliki poljubac za vrednicu 🙂
traži lakši način dete 🙂
ja nisam bas siguran da joj je mama lenja, naprotiv….
naravno, da nije lenja na mamu ;D
@ Suske, da, definitivno je bolja od mame, mama bi da nešto ne može odustala još odavno…
@ pu, da, lakši način uvek pronalazi
@ deda, hvala
@ Zajebant, onda mora biti da je na tatu lenja, ili si mislio da je mama lenja a Vanja nije 😉
Ma,slatkaca samo tera kontru…
🙂
Moze ona to,ali samo kad ONA to bude htela…
🙂
e bubuce, da znaš da si u pravu, uvek je sve bilo samo onda kad ona hoće, i onako kako ona hoće, i tu je na mamu 😉
Čuj lenja. 🙂 Malecka je praktična.
hehe, ma linija manjeg otpora, to je…