Napisala sam post, i obrisah ga. Ne mogu.
Dobih mail pre neki dan.
I nisam imala snage da odgovorim. Krenem, napišem jednu rečenicu, počnem da plačem, i prestanem.
A evo, sad ne znam da vam kažem da li je tužan. Rekla bih da nije, da nosi jednu mnogo jaku poruku, i reših da je sledim.
Ništa na ovom svetu nije vrednije od života.
Hvala mami jednog anđela što mi je otvorila oči.
Ponekad nam treba nečija potvrda da smo u pravu. Sve to ti dobro znaš. Šaljem ti vetar u ledja da ti pomogne da ne zastaneš na putu kojim si krenula.
I svu sreću ovog sveta.
Thanks Su. I nigde ja ne stajem, ne brini.
znam… izgleda da je i do vremena, potpuna letargija… izgleda da cu obnoviti godinu, fali mi samo 1 ispit, ali nisam u stanju da se cimam da jurim profesore i slicno… jednostavno mi je svejedno… mrzim kad sam takav 🙁
Ih Eniac… što ti je bre svejedno 🙁
Konacno da te nadjem na pravom mestu….Nisma znala da postoji ovaj blog, uvek pregledam stare koji nisu skoro pisani….
Drago mi je da sam ponovo sa vama…Srecno u svemu!
@ bon jovi, dobro nam došla. Ovaj blog je malo drugačiji od onih drugih, malo ličniji…
Hvala ti.
izgleda da ce biti ok, isao sam danas da cimam da polazem usmeni tog ispita sto sam pao i polozio sam e sad mi ostaje taj famozni pismeni nekako da iscimam… bice valjda ok, hvala vam na podrsci 🙂
Eto, znala sam ja 😀 Držim fige i dalje.
Zivot,kao i sve druge stvari u zivotu,tu je da nas tera da budemo bolji ljudi,da se ne zadovoljavamo sitnicama.Jednostavno moramo da istrajemo,nije lako (naravno) Svidja mi se recenica da je zivot igra,slazem se u potpunosti,igra,kao i svaka druga…U kojoj neko gubi,pati,place,prasta…Prisutne su jos dve teske reci u ovoj vecitoj igri mrznja i ljubav.Mislim da se sve vrti oko toga dalje ne moze..Kada zatvorimo oci setimo se puteva bez kraja,ponekad mastamo o njima,steta je sto mnogo ljudi ne zeli da prenese te misli na zivot koji utice na ljude oko nas.Tesko je,ali ako se borimo i cuvamo pre svega licni stav,znam da moze da se masta i otvorenim ocima… 🙂