Bliski susret – NLO

Meme by poison_f

Priča je istinita, i dešava se pre xy godina, ja možda i nisam ni bila rođena (pre 1972. je bilo to znam sigurno sudeći po nekim akterima događaja).

Elem, lokacija Normandija, malo mesto 30tak km u unutrašnjosti kopna, blizu Dovila (Deauville) većeg mondenskog mesta, kuća mojih tetke i teče (koji je francuz).

Leto je, večera u dvorištu, neki roštilj, šta ti ja znam, i odjednom se nešto dešava. Akteri događaja moji mama i tata, tetka i teča i ujak i ujna. Niko ne ume da objasni šta, ali su svi sigurni da su videli nešto jako čudno.

Tetka ima neku sveščicu tamo (to je kao vikendica) gde svi koji tamo borave upišu svoje utiske (klinci crtaju, ja znam da sam crtala kasnije u toj istoj svesčici). I oni svi, njih 6 odraslih prisutnih upišu svoje viđenje ove pojave. Ja sad ne mogu da se setim ko je šta napisao, ali uglavnom, oni su videli šest različitih stvari, jedino zajedničko je bilo zaslepljujuće svetlo.

aaaaaaaaaaaaaaa

slika preuzeta sa Voyager-a

(fotografija preuzeta sa Voyager-a, zajebant, hvala ti)

Čekanje

Meme by Suske

Čekam da Vanja zaspi.
Čekam da prođe ovaj januar. Ne volim januar.
Čekam samu sebe da konačno donesem neke važne odluke.
Čekam da se probudim iz ove učmalosti nerada.
Čekam, jedva čekam, da počnem da radim. Još samo malo.
Čekam novu kancelariju.
Čekam platu. Valjda će sutra.
Čekam novog mentora.
Čekam, željno čekam, jedan poziv na kaficu.
Čekam proleće. Mnogo volim proleće.
… i tako… čekam…

Stvari o kojima ćutim

Meme by pu

Ovo će biti jedan kratak post.

Sad ćete se možda začuditi ako me lično ne poznajete, ali ja uglavnom ćutim. I da, znam da ne delujem tako ovde, ali ipak je istina. Mnogo sam bolji slušalac.
Tako da, ako ste mislili da ne biste mogli da dođete do reči kad me budete upoznali, da bih vas udavila i bila naporna kakva sam ovde, prevarili ste se. Pre će biti da može da vam bude dosadno.
Dakle, ja o skoro svemu ćutim, osim o onim stvarima za koje sam sigurna da ih dobro poznajem. Tu jedino volim da kažem šta mislim, no takvih baš nije puno.

Stvari o kojima ćutimJedna stvar o kojoj uvek ćutim su problemi. Pa svako ih ima, zar ne? I ja naravno. E, o njima ćutim.
I retki su oni koji će čuti nešto na tu temu.

Takođe obično ćutim i o svojim osećanjima.

Ima tu još po nešto, ali o tome ću da ćutim i ovde.

Uticaj interneta na vaš život

Meme by admin

Ovonedeljni Meme postavio admin, i dok je pisao, napravio slovnu grešku. I to tako da je ispalo smisleno:
Uticaj internata na vaš život.
Na stranu zafrkavanja, slovne greške su postale deo najnormalnijeg načina komunikacije.

Skoro sam potpuno postala imuna na neke ovakve greške, da sam prosto prestala da ih primećujem. Kad čitam neki tekst, preletim pogledom, i “pročitam napamet” onako kako bi trebalo da bude napisano. Čak i kad je tekst pun grešaka, bez ikakvih problema odmah kapiram pravi smisao.

Ajd sad malo na temu Meme-a.

Hvala dragom Bogu te neko izmisli internet. Nikad ne bih saznala toliko stvari da nije neta, da nije mojih sati i sati provedenih u potrazi za raznim informacijama. Nikad ne bih “upoznala” ljude koji su mom detetu pomogli svojim znanjem, i mogućnošću i željom da to svoje znanje i iskustvo podele na ovaj način. Hvala im zbog toga.

Sa druge strane, ja sam zavisna. Da, od interneta. Uopšte nisam više u stanju da smislim kako da sebi ispunim “slobodno” vreme, a da to nije net. I baš me briga. Ja uživam, mnogo mi je lepo. Bolje nego da gledam TV recimo, bar je interaktivno.

Živeo internet.

zar nije zabavno?

Ljudima je teško ugoditi, a meni nikako

Meme by Lang

Ih, pa ovo sam ja kriva za ovaj meme, bez ikakve dileme!
Zahtev za zahtevom, ajd’ još ovo, ajd’ još ono…

Šta da vam kažem, ovo sam sto posto ja, meni nikako nije moguće ugoditi.
Dobro, možda ne baš nikako, ali sam teška, da je to strašno. Svemu nađem manu, a ponajviše onome šta sam ja radila. Nikad zadovoljna. Kriterijumi na nebu. Sve bih ja, i to odmah. Da sve bude kako sam samo ja zamislila.
A onda se često zapitam, šta će mi sve to, što ne mogu da se opustim i uživam. Nisam još pronašla odgovor!

Za druge mi je malo lakše, obzirom da sam ja zahtevna, onda obično moji kriterijumi prevazilaze kriterijume drugih, tako da sam tu u prednosti, ili mi se to samo tako čini?

A drugi kako da meni ugode? E pa to morate njih da pitate!

Voli vas forumsko zakeralo 😉

Šund i kič

Meme by Zmajček

Ma ne, neću pisati o pevaljkama, pinku, grand šou i sličnim.

Poludeh od Velikog brata. Stvarno ne razumem kako neko može da gleda ovu vrstu emisije (ne znam ni kako da ga nazovem). Totalno prizemna vrsta zabave, za ne znam ni ja kakvu ciljnu grupu. Kao da nekom viriš u kuću, užas jedan.

Al dobro, kad je počelo, rekoh sebi, sto dana ću izdržati. Ništa drugo na B92, inače TV stanici o kojoj sam imala dobro mišljenje što se izbora programa tiče. Najavljivali kao ludi na sva zvona, po ceo dan vrteli što uživo što pet puta reprize što neki skraćeni snimci, da poludi čovek. I dobro, pomislim ja, evo Nove godine, završilo se, kad malopre, vrtim kanale, a ono OPET.

I posle Velikog brata Veliki brat.

Aman bre ljudi, imajte milosti.

Drugačiji, pa šta?

Meme by me

Srbija definitivno nije mesto za drugačije.

Svest ljudi o potrebama drugih koje nisu iste kao njihove uopšte ne postoji. Ono što oni ne koriste, ne treba nikome! Ono što oni mogu, mogu svi! Ono što oni umeju, umeju svi!
E pa nije baš tako, nije uopšte tako.
A tome je krivo društvo.
Da je neko nas kad smo imali 5 ili 10 godina naučio kako da se ponašamo, mi bismo sad sa 30, 40, 50 to svi dobro znali. Ali nije! Važnije su bile druge stvari! Da se svi budu jednaki, da se oni drugačiji potisnu u stranu, bilo da mogu manje ili više.
Ja sam kao dete bila od onih što mogu više. Pa sam se u školskom sistemu više puta saplela, tj. oni su me saplitali. To je bilo nepoželjno. Budi kao svi i ćuti.
Sada se susrećem sa drugom stranom ove medalje.
Moje dete je od onih koji mogu manje. I opet je to nepoželjno. Gurni pod tepih i ćuti, skloni se na ulici, pazi da nekome ne smetaš! Retki su, ali stvarno retki oni kojima je svejedno.
Tako je danas. A biće potrebno još sto godina da se svest ljudi promeni.
Ali počinjemo da je menjamo, i to je dobro.
Možda će Srbija jednom postati mesto za sve, a do tad…

Primećujete li vi barijere? Uzdignute ivičnjake, stepenice na ulazu u objekte, vozila parkirana na 5cm do zgrade…

Znate li šta je ovo?

Ima u Ulici Kralja Milana u Beogradu i izgleda ovako.

Hvala RainDog-u na pomoći