Pečeno kestenje asocira na jesen, hladno vreme, šetnju kroz grad, ljušćenje ledenim rukama vrelog kestenja kupljenog na ulici.
E, pa može to i u kućnoj varijanti.
Isečem svakom kestenu vrh, da ne bi pukao. Poređam ih po plotni šporeta (sad imam keramičku ploču, ali može i na običnoj, tako sam pravila ranije). Uključim na najjače i poklopim metalnim poklopcem (ne sme emajlirani, jer će se ofarbati). Kad su sa jedne strane pečeni (izgorela kora), otklopim (oni su unutra oznojani) okrenem ih nečim metalnim (imam neki hvatač za led, a može i pomoću dve viljuške), poklopim ponovo i pečem i sa druge strane.
Ljuštiti vrele, da vam bride prstići, kad se ohlade, skoro da se ne mogu oljuštiti.
Pečenje prve ture sa hladnom plotnom traje 4-5 minuta, ostalih, kad je plotna več vruća, nešto manje.
Pažnja, poklopac je vreo, i kad se otklapa ispod njega izlazi dosta pare, pa budite oprezni.
Osim što je ukusno, i kuća se divno zamiriše.
Prijatno.