Posted on 3 Comments

Dobro jutro

Subota ujutru, laganica, nismo još ustali.

Vanja sedi na trosedu u pižami, pokrivena, gleda TV i igra se nekom lutkicom. Ispadne joj na pod. Ona se bojažljivo okrene prema meni, onako kao upitno “može li da je podigne” ja klimam glavom, kažem, ajde uzmi, ona osmeh na lice, polaaako spušta bosu nogu na pod, saginje se, dohvati lutkicu, podiže noge nazad na trosed i ponovo se pokriva. Onda se opet okrene prema meni, valjda da potvrdim da je sve dobro uradila.

Perfektno.