Pižama iz ove priče je specijalna. Prvo je dečačka, plava, meni se jako dopala. Dalje, ako niste izverzirani, mogli biste da pomislite da je rasparena, gornji deo je zelene boje, sa nekom aplikacijom, a donji deo je teget. Gornji deo je baba pre par nedelja smestila u dukseve, tako izgleda. Plišana je, ove godine pliš je in.
Sat smo pomerili prošlog vikenda, sećate se, vratili se na zimsko računanje vremena. A Vanja, ona to ne poštuje. Oko sedam već je spremna da krene u večernje aktivnosti: večera, kupanje, gledanje tv-a u pižami sa troseda, spavanje.
Sinoć, 7h20, ja na netu nešto brljam, skapiram da je ne čujem, nešto šnjuva sigurno. Prvo mi špajz pada na pamet, iako smo već večerali. Ustajem, kad ona u kupatilu, sela na wc šolju, a nije skinula pantalone. To je čudno, obzirom da smo već ustalili, da sama ide u toalet, i skine šta treba. Dešavaju se ponekad kiksevi, i ja prvo na to pomišljam. Pitam što nije skinula pantalone, kažem joj da ustane, ona me ne konstatuje. Ponavljam pet puta, konačno me posluša, spustim joj donji deo, a ona ne seda, ostaje da stoji. Čeka. Ja onda ukapiram da čeka kupanje. Pogledam, a ono na veš mašini, onako kako ja obično pripremim, stoji pižama. Ona pižama. I gornji i donji deo, bez greške, to samo baba greši. Sve je spremila, hoće da se kupa, vreme je. Ko šiša sat.
I ponoviću stoti put: mnogo više ona zna nego što ume da nam pokaže.
Mnogo sam ponosna. MNOGO!