Šic, šic maco…

Ma neee, nemamo mi mačku, ali kao da imamo!

Događaj od jutros (a ovo nam se desilo najmanje već 20 puta i pojma nemam što nisam o tome ranije već pisala):

Spremamo se za vrtić, doručkovali, obukli 12 slojeva odeće, šal, kapa, sve po redu, otključavam ja da izađemo (deda čeka u kolima) kad pored mojih i Vanjinih nogu šmugnu nam mačka unutra. To je komšijska mačka. Bračni par gluvonemih stanuju dva sprata iznad nas, imaju devojčicu od desetak godina i tu mačku. E, ta njihova/naša mačka Mica non stop im pobegne, dal’ je oni ne čuju (mislim sigurno je ne čuju, ali kako je ne vide ne znam) tek uglavnom ona je vrlo često na stepeništu i grabi svaku priliku da kod nekog uđe.

Kad ulazim, nije problem da joj ne dam, al’ kad izlazim, onda već jeste. Vanja je malo spora u pokretima, i dok ja nju sklonim sa vrata (da ih zatvorim) mačka je već unutra.
A onda počinje šou. Ja jurim mačku da izađe (ne bih baš ostavljala mačku dok nisam tu) a Vanja vrišti i ciči od sreće, iskida se dete od smeha. I tako, pojurim ja mačku, ona ode pod trosed, pa ovamo, pa onamo, i na kraju ipak uspem da je nekako izjurim. Ona kreće uz stepenice, e, ali Vanja bi za njom. I tako, mi se onda penjemo, jurimo mačku i uz stepenice.
A deda čeka li čeka…

A našu istoriju ljubavi prema mačkama pogledajte ovde

Ja nisam ljubitelj držanja životinja u stanu, ko ima kuću ok, ali ovako u stanu, neka hvala.

4 thoughts on “Šic, šic maco…

  1. Зајебант says:

    Е да ми је да видим ту сторију, како Ивана јури ту мачкетину из стана. 🙂

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *