Ustaje

Dakle, definitivno može, ali neće, mrzi je.

Radi se o ustajanju “na sred sobe”, tako ga ja zovem, a kaže se, ustajanje bez pridržavanja za predmet.

Dešava se danas. Ja sam u kuhinji, spremam ručak, ona sedi sa babom u dnevnoj sobi, čitaju neke knjižice. U jednom trenutku, uzima knjižicu, kreće ka meni, saplete se na nešto (verovatno tepih) i TRAS pade. Ništa strašno. Ja provirujem iz kuhinje i gledam je. Ne plače, naravno, već ustaje. U ruci drži knjižicu, jednom nogom pravi iskorak, ruke su obe na podu, drugom nogom pravi isti iskorak, sad je na dva stopala i sa dve ruke (u jednoj knjižica, nju ne ispušta ni za živu glavu) na podu. Slobodnom rukom se odguruje unazad, i hop, ustade. Naravno, dolazi da joj ja čitam, niko ne čita bolje od mame.

Nije joj ovo prvi put, odavno je ona to naučila, i vežbamo stalno, ali šanse nema da ona to primeni. Lakše je da dopuzi do nekog predmeta, pridrži se rukom i lepo ustane.

Lenja je, šta da vam kažem. Jel na mamu?

Ovako nekako to izgleda...

10 thoughts on “Ustaje

  1. Ivana says:

    @ Suske, da, definitivno je bolja od mame, mama bi da nešto ne može odustala još odavno…

    @ pu, da, lakši način uvek pronalazi

    @ deda, hvala

    @ Zajebant, onda mora biti da je na tatu lenja, ili si mislio da je mama lenja a Vanja nije 😉

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *