Priznajte da ste mislili da neću nikad ni napisati izveštajčić!
Garantovano sam poslednja, al k’o da je to važno. Drugi pre mene su to ovako opisali.
Polazak pročitajte kod Dejana, možete da mu verujete. Stižemo u Dom kulture, prvo poznato lice koje nas sreće na ulazu je Deda. Izvrstan domaćin, kako će se još nekoliko puta pokazati. Polako pristižu učesnici, prepoznajem mnoge sa prošlogodišenjeg BlogOpena, tu su Suske, koja sve konce drži u svojim rukama, RainDog, Gagica …
Sekcije prvog dana su mi bile najinteresantnije, prema sadržaju na papiru. Danima unapred sam smarala Raina oko money making-a, uveravao me je da su nemci izvrsni, i prepričavao dogodovštine sa večeri uoči BlogOpen-a. A ja sam se tu razočarala, iz dva razloga. Prvi razlog je bio totalna bajka uzimajući u obzir naše uslove uskog web prostora, a sigurna sam da su mogli da priču malo prilagode, izgledalo je kao da su došli da i ovde ispričaju nešto što redom svima pričaju. Druga stvar koja mi nije prijala bio previše casual pristup, casual skoro do granica nepristojnog. Ne kažem da je bilo loše, samo da sam ja očekivala više. Pih, zakeralo na delu…
Sledeća sekcija, o Social networking, predavač Mr Alphonso. Lepo se izreklamirao, vrlo naučen stil nastupa, divan razumljivi British English, i onda opet skoro pa nepristojno “preskakanje” kolega iz Nemačke. Predlog za sledeći BlogOpen, o social networking, verujem da bismo vrlo rado čuli Eniac-a (Some important title ;))
Poslednja blog sekcija prvog dana, Dejanova radionica WP za početnike. Par dana pre BlogOpena, opet ja sa Rainom par reči, izrazim malu dozu sumnje, šta će nama uopšte tamo bilo kakva priča za početnike, kad će prisutni biti oni koji se bar po malo razumeju u WP. Zakeralo a priori. E ovo me skroz oduševilo. Uopšte nije bio za one početne početnike, nego baš lepo, kao po meri. Naučila sam važne tri stvari, za mene velike tri stvari: da koristim open source softver, kad da upgrade-ujem WP, da sredim kategorije (ova sva tri domaća zadatka me još čekaju, fali mi jedno 5-6 sati u danu…). Hvala ti Dejane na znanju, i na tome što ga deliš okolo. Ostalo zakeralo u safe mode-u ;).
Onda večera. Dobra klopa, prijatno, zabavno društvo, zanimljivi razgovori. Malo preglasne muzike i zadimljenog vazduha, i ja ostah (kao i još neki) bez dobrog glasa. Ma šta ima veze. Drago mi je da je Marko uspeo da dođe, baš mi je drago da sam i njega upoznala, jedino mi je žao što Joakim nije uspeo, njega bih baš rado iz virtuelnih prebacila u RL prijatelje… Joe, ajd u ove krajeve, vodim te na kafu.
Sutradan ujutru, uz doručak pod svećama, prvu kafu pijem sa Waltom. Manji problemi sa autom, al tu stiže Deda u pomoć, pa stižemo kad treba tamo gde treba. Teme drugog dana daleko su mi manje interesantne. No, pokazalo se, makar kad su prvi segmenti u pitanju, da nisam bila u pravu. Posebno mi se dopala radionica Baneta Kišobrana, bacila mi potpuno novo svetlo na proces pisanja. Nisam to uopšte tako zamišljala, razmena mišljenja mi je bila veoma zanimljiva.
Naredni segment, škola web novinarstva, najavljani predavači nisu došli, ono što smo videli bila je reklama za njihovu konkretnu školu. Onog momenta kad se predavač predstavio rekavši da održava sajt jedne beogradske opštine, i da vodi blog jedne stranke (pa kao neće da nam kaže koje) bilo mi je jasno da tu više nemam šta da tražim.
Poslednju sekciju propuštam, i sa najvećim zadovoljstvom sa letačima Flyjem i Mazom (i još jednim malim momkom koji me je kupio) odlazim u ekskluzivnu posetu Lazarevoj pećini u Zlotu. Ljudi moji kakva lepota… I još veća šteta što to stoji tako daleko od očiju javnosti.
Po povratku, malo vožnje tamo-vamo (ma ja volim da se vozim…) i ručak. I tu opet oduševljenje, kolenica. Kaže mi Suske, da je to Dedin meni. E pa Deda, još jednom si me oduševio.
Posle ručka Marko, Dejan i ja vratismo se kućama.
Reći ću još samo, da mi je neizmerno drago da me je Fly nagovorio da pitam koga treba i šta treba, da sam uspela da dođem, da se moje organizacije nisu izjalovile, i da sam se baš lepo provela. Vidimo se sigurna sam dogodine.
Neke fotografije pogledajte kod Borskog.
A ovu što stavljam, maznuh je od Flyja, neće se on naljutiti… Hvala ti.
Prvo, morao sam da budem siguran da sam te ubedio da dođeš. 🙂
A drugo, meni su zaista bili super. Možda je trebalo da malo popričaš sa njima i van predavanja. U tome je u stvari glavni štos ovakvih susreta. Predavanja ko predavanja… ali razgovor je ipak prava stvar.
Jedino se postavlja pitanje kako da ih ukebaš pre Varagića i Miloja 🙂
Lep prikaz BlogOpena. Hvala ti. 🙂
Sve, sve ali sam siguran da si zinula od iznenadjenja kad sam iz Seata izvadio kable za prespajanje akumulatora !!!!!????
I sebe sam iznenadio, ali prijatno, veruj mi !
Jel si videla Walterovu facu, u fazonu- E voaj Deda je bas opican skroz 😛 😀
Neizmerno mi je drago sto smo ponovo bili zajedno , radujem se novim susretima !
Vas troje mora da ste čekali kad ste ovolikom brzinom iskomentarisali… 😉
@Rain, ma sveznam za predavanja, ja sam i došla zbog druženja…
@Suske, drago mi je da ti se dopada. Meni je jako prijalo.
@Deda, samo da ti kažem, imam ja i fotku sa kablovima 😉
Ne zezaj me, stvarno imas fotku???
Vrh 😀
izvoli 😉
Ne mogu da verujem, ekstra ! Kao kolenenice za rucak !
Ivana, veruj, moja strepnja je bila veća 🙂
Držati radionicu WordPress-a na regionalnom BlogOpenu 🙂 je malo veći Oksimoron nego što moja matematičko / programerska duša može da podnese bez prigovora 😉
No, uz uveravanja da će tu biti borski početnici, i tako to, nekako održah 🙂
Ajde, ajde, nemoj da si tol’ko skroman… 😉
Evo, ja sebe baš ne smatram početnikom, a masu sam korisnih stvari naučila.
Pratim te 🙂
neznam da li da ti oprostim onu kafu 🙂
paaaa, šta treba da uradim da mi oprostiš?
ustvari, Fly je za sve kriv 😛
Da bre, Fly je za sve kriv i kuhinja u restoranu Hajduk Veljko. 🙂
Ovako, 90% teksta nemam pojma o cemu si pricala…Ali jedno sam razumela, da si se super provela i mnogo mi je zbog toga drago, jer ti to zaista zasluzujes…Da pobegnes iz svoje svakodnevice bar na kratko, da se opustis i da ti bude jaaaakooo lepo…Uf, al ga srocih…
A jel znaš da je Marko slučajno dan pre blogopena otišao u Zlot? Lol…Pećina je prelepa…
U bre, nekako mi se cini da je ovaj blogopen bio bolji od prethodnog, jer koliko mogu da zapazim svi pricaju o hrani – ko o cemu samo o hrani i ti ovde – ujutru dobra klopa, rucak dobra klopa, vecera dobra klopa…
Ti si cak uspela i neka skrivena mesta da obidjes, sto je za jos jednu pohvalu. 😉
@ F, ti ćeš uvek za sve biti kriv, nema ti spasa… 😉
@ NenoS, u pravu si, stvarno je bilo vreme da se malo sklonim i odmorim k’o čovek…
@ Punky, da, znam, pričao nam je u povratku 😀
@ Ivane, bio je bolji ovogodišnji, šteta što nisi došao da proveriš. Ma ja jedem k’o ptičica, pa je onda valjda to razumljivo 😉
vidim ja da nije bilo dvoje – troje ljudi, ti nacisto devojko propade tamo 🙂
[…] October 14th, 2010 // Blog, O meni Okeeej jedan, dva, tri, četiriiii, pet, heeej, peti put ja na BlogOpenu. Jesam li već postala dosadna? Baš me briga sve […]