Oko pola 2, kad prođe spavanje ja dolazim po Vanju u vrtić.
Kad ide niz hodnik već se veseli i kad vidi me kroz staklo od vrata, samo što ne prođe kroz zatvorena vrata od sreće. Ja čučnem, ona me poljubi, i onda spazi Dedu u dnu hodnika i pojuri ka njemu.. Ja ostanem još minut-dva da mi kažu kako je bilo tog dana, a ona za to vreme Dedi “priča” šta je bilo. AAA uuuuu i sve tako.
Onda ja dođem i dok se obuvamo i oblačimo, ona mi na sav glas priča nešto BABABEBEBIBIBIMAMAEMEMIMIMIMI.
Ispriča mi dete šta je sve radilo.
Svi se u obdaništu iskidaju od smeha kako se ona ispriča samnom.