Rekla je Mama

Ma htela sam nešto drugo da pišem večeras, ali nema šanse, ovo je preče od svega.

Vanja bila popodne sa tatom kod babe i dede. I vraćaju se oko 19h, ona se kao i uvek obraduje i počinje da “priča” (trenutni repertoar je dibdibidibi ili daideaideaide) međutim, večeras, uhvati me za ruku, odvede u dnevnu sobu da joj upalim TV i kaže “maaaama”. Tako, sa dva sloga. Ja sam se naravno obradovala, ali sam mislila da je to ono uobičajeno brbljanje. Nisam baš obratila pažnju, šta li. Kad, posle oko pola sata, uzima me za ruku, vodi me u kuhinju i opet kaže “maaaamaa”.

Ja tu odlepim od sreće. Možete li to da zamislite, mislim moju sreću. Ne može se to rečima opisati. Evo, sad pišem ovo, i plačem. Plačem od sreće, naravno.

Sad vrtim film, i skapiram nešto.
Celo leto nije pila omega 3 (one naše kapsulice ribljeg ulja). I ponovo sam joj dala u prošli ponedeljak. U međuvremenu je naučila i ovo:

Pre nekoliko dana, je posle godina vežbanja naučila da se igra sa automobilom tako što će ga gurati po podlozi, a ne okretati,  bacati, ili stavljati u usta.

I sad i ovo “mama”. Sad sam sto posto sigurna, da to ima SVE veze sa omegama. Živele omege.