Posted on 7 Comments

Magla

Evo od jutros magle u Beogradu, kažu da je aerodrom zatvoren.

To me podsetilo na moju maglenu dogodovštinu.

Dešava se na Kopu, pre xy godina, ja sam 3-4 razred srednje škole. Društvo za skijanje je poveliko, oko 15 tak, i to dok se svi dogovore prođe pola dana, jedan bi ovamo, drugi onamo. I tako i po lepom danu, a to jutro, magla prst se pred okom ne vidi. Predlaže se kafić, ili Sudentski dom na krofne, ali nas dvoje, mladi gospodin D i ja uporno smo za stazu. I pošto ni ostali ne mogu da se dogovore ko bi gde, nas dvoje “odvažnih” krenusmo u akciju: “Samo ćemo mi da se spustimo par puta dok se vi ne dogovorite”.

I odosmo mi na Pančić. Čudi me samo kako je nekome uopšte palo na pamet po onolikoj magli da pusti uspinjaču! Ništa, stigosmo na vrh, i krećemo levom stazom. Magla je i gore, i to tolika da jedva vidimo jedno drugo. Ima gore još par ljudi, pomislimo mi, ništa strašno, pa samo idemo stazom i za tren oka smo do dole. Krenusmo mi nizbrdo, malo tamo, malo vamo, a oboje smo odlični skijaši. U jednom trenutku, više ne znamo gde smo, vide se tragovi ratraka u snegu, ali nema nikog na vidiku, i ne znamo da li smo uopšte na stazi ili nismo.

Meni malo frka, ali ne smem da priznam, D se pravi da zna gde smo, i da je sve ok. Posle 15 minuta, skapiramo oboje da smo se izgubili. Nalazimo se na ivici šume, i nije nam frka ni od čega drugog nego od medveda. Idemo mi polako dole, smejemo se, iskidasmo se od smeha, to je valjda neki smeh od straha, ko će ga znati. Posle nekog vremena, magla se polako razilazi, i vidimo da smo u sred nedođije. Ali sad, šta je tu je, nema nazad. I tako, mic po mic, bez osećaja o proteku vremena, ugledasmo kuće. I tek onda pojma nemamo gde smo, ali bar ćemo nekog pitati. Dolazimo do kuća i shvatamo da smo kod hotela Bačište, svi srećni i totalno umorni.

Proteklo je tri cela sata u našem lutanju, nikad se u životu nisam tako uplašila kao tad, a takođe ni bila srećna kad sam konačno videla civilizaciju.

Kad smo se vratili, nikom ništa naravno nismo rekli šta nam se desilo, pa gde bismo se još blamirali pred svima. Još je njima bilo krivo što i oni nisu krenuli sa nama. Eh, da su samo znali…

7 thoughts on “Magla

  1. pu, popravila sam stvar, ajde sad komentari na tekst, može i onaj od jutros. Ku ga obrisah. hehe

  2. Није БРе тако лош тај хотел Бачиште, греју као луди.:) Усред зиме нисам могао спавати од врућине те сам морао и прозор да отворим да дођем до ваздуха. Али, дође нека `99 и хотел избомбардоваше. Не знам да ли су га обновили.

  3. Pa ko kaže da je loš? Nisu ga obnovili, nema ga više, al ja nisam ni bila od onda, mislim od kad ga nema.

  4. Hehe, da sste tada imali spravicu koja se zove GPS!!!

  5. Jao Fly, ubi me u pojam sad. Koliko ja imam godina, pitanje je da li je ta spravica tad uopšte postojala 😀

  6. Jeste postojala ali nije bila za civilne svrhe a boga mi i kostala je ko sam sam djavo.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *