Piše moj dragi prijatelj Zajebant.
Bila jednom jedna…
U neka davna vremena, bila jednom jedna posve neobična žena. To nije bila obična žena, bila je to Marta Džejn Kanari. Da, pretpostavljate, ona je sa divljeg zapada, rođena je u Misuriju 1894. godine. Ova žena je bila teška pijanica, nosila je mušku odeću, imala je veoma loš rečnik, žvakala je duvan i bila je jako, jako vešta sa puškom. Putovala, je Arizonom, Dakota teritorijom slobodno u svom surovom zivotu. Kada je umrla 1903, “Beli đavo Jeloustouna” kako su je još nazivali biće upamćena kao svetica gradića Dedvuda gde je pomagala kao bolničarka u borbi protiv bolesti zvane velike boginje. Sahranjena je u blizini divljeg Bila Hikoka u Dedvudu, južna Dakota.
Niko ne zna tačno o njenom ranijem životu, sem nje same. Posle par godina kada je rođena, njena majka je umrla i familija se seli u Virdžiniju, gde je ona i odrasla. Ali, vec sa deset godina ona je bila odbačena od strane oca i braće i ona kreće svojim putem u svet odraslih.
Imala je prijatelje, a oni su imali visoko mišljenje o njoj, i iako je bila važila za “toaletnu devojku” ona brzo dobija lokalnu reputaciju veštog jahača konja i žene vešte sa puškom. Pre nego što je napunila dvadesetu godinu, general Kuk je postavlja za svog izviđača. I to su najlepše godine njenog života. Bila je neverovatno drska, a unosi se u svoj posao sa mnogo entuzijazma i to je radila vrlo spretno.
Iako su to bile muške akcije, kao i mučan i težak posao ona odlazi na mesto starijeg graničara nije to voljno uradila iako je imala hrabrosti i prijateljstvo u komandi. Njen neobičan nadimak dobila je 1872 godine. U to vreme je bila u Gus Krik kampu sa kapetanom Eganom. Indijanci su im zadavali mnogo muka a bilo je bogme i dosta pucnjave. Jednoga dana je kapetan Egan bio opkoljen velikom grupom indijanaca, gde su se borili na život i smrt a ona je nepokolebivo stajala rešena da ne podlegne tom pokolju. Kapetan je bio ranjen i pod mrtvim konjem. Usred borbe, ona napušta centar bitke i daje podršku ljudima pomaže kapetanu, daje mu elana i spašava ga. Kada se potpuno oporavio Kapetan Egan je razdragano pričao o gospođici Kanari kao o Kalamiti Džejn koji joj je bio prilepljen ma gde ona išla. I od tada se znalo za nju, samo je nekoliko znalo za njeno pravo ime.
Godine 1876 Džejn čini podvig, spašavajuci život šest putnika iz kočija, koji su putovali od Dedvuda do Vild Richa. Bili su opkoljeni indijancima, a vozač kočija je bio ranjen strelom. Svih šest putnika bili su muškarci i niko nije imao petlju i hrabrosti da uzme uzde. Kada je to videla Kalamiti Džejn je bez razmišljanja skočila uzela uzde od vozača kočija i bezbedno ih dovezla do Wild Richa.
Mi je znamo uglavnom kao Kalamiti Džejn iz kaubojskih filmova.
Pretpostavljam da je tema ove priče inspirisana mojim najnovijim nadimkom 😉
Naravno, Ana 4 guns 🙂
hihi
Ivana, ulazis polako u istoriju.
hehe, da, izgleda 🙂
Samo nemoj da se propijes, molim te.
A, to neću, ne brini se uopšte. 😀
Flaj, ona vec pije uveliko 🙂
Ma zna Fly sve šta treba, nije valjda da ti treba da mu kažeš 😉
mozda coek ne zna 🙂