Popodne jedemo breskvu. Mama mi iseče, stavi u činijicu pa viljuškom bockamo parčiće, jedno po jedno. I sve ja pojedem. Mora neki crtani da bude uz to, da bih sve pojela, ali nisam to htela da vam ispričam.
Kad pojedem sve, u činijici ostane soka, pa ja i to popijem. Jedan mali gutljaj, nema veze, znam ja da tu ima soka.
Ali danas, mama kupila neke bezveze breskve, prvo mi je bila kisela, jedva sam je pojela. I sve bih ja to pregurala, nego nikako ne mogu da joj oprostim što soka u činijici nije bilo. Kakve su to breskve bez soka.
Daj sok bre mama!
podaj detetu sok mama 🙂
E, ali nema šanse da bih joj podvalila, da sad ja sipam sok u činijicu. Kod kuće nema šanse da bi popila industrijski sok. U vrtiću uredno pije sve šta joj daju 😉
Boze,kakvo slatko dete…
Zna sta valja…
😉
domaće breskve, mekane da kupuješ, a ne te platične 🙂
Jaoj bre Ivana pa ni breskve ne znaš da kupiš. Hi, hi, … da si odmah odradila poravni.
Ljubac za Vanju, zna dete šta je dobro.
@ bubice, u pravu si, ona stvarno zna šta valja 😉
@ pu, ovde ima samo takve, “plastične” 😛 šalim se, ja kupila kakve ja volim, tvrde, nezrele
@ Suske, evo obećavam, odmah ujutru 🙂
iju! kakve ti voliš?!?!
da si kupila detetu mekane odmah ujutru :p
😀
Dal’ si kupila te breskve kako valja i treba, okrugle, mekane i socne ili da proveravam ?:-)