Pojma nemam što, setih se ovoga.
Imam oko 3 ili 4 godine. Imam manje od 4 godine, jer se tad rodio moj brat od ujaka, a ovo je bilo pre toga. Preko nedelje sam kod Babe i Dede. Lokacija centar, 29. novembra 29. Svakog dana idem sa Dedom pre podne na Kališ. Peške. Nije to baš blizu, sad bi me mrzelo, priznajem. Posle Doma Armije idemo ulicom Braće Jugovića. Na uglu sa Dobračinom je Banka. Ima reklamu u obliku kocke koja se okreće oko svoje velike dijagonale. Piše na njoj nešto.
– Deda, šta je ono? – pokazujem prstom.
– Reklama.
– Kakva reklama?
– Kocka koja se okreće.
– Deda, a šta piše?
– Privredna Banka Sarajevo.
Nastavljamo do Kališa.
Petak popodne, idemo kući. Na Novi Beograd. Prolazimo kolima ulicom Braće Jugovića.
– Tata, vidi Privredna Banka Sarajevo.
– Otkud znaš?
– Pa piše na kocki.
– Jel?
– Da, pročitao mi Deda.
u kako si bila pametno dete, ljubi te deda 🙂
Znala sam da će Z ovo napisati 😀
@ Z, pa nisam samo bila, još uvek sam 😛
@ pu, i ja hihi
po ko zna koji put, dokaz da ste ti i moje dete slicne
ona bas tako sve pamti i sve zna, mislim vizuelno pamti 🙂
Znaš šta, da smo kojim slučajem bile u isto vreme u porodilištu, ja bih TVRDILA da je Sara moje dete 😉
Kako lijep post 🙂
Vidis Ivana,ovaj tvoj post me dirnu.Istinski i iz vise razloga…
Moja mama je provela cio svoj radni vijek,bas u toj banci
Ti je pamtis na svoj,a ja na moj nacin,ali eto ukrstise nam se putevi oko gore pomenute kocke.
Kockica,kao djelic i sjecanje na djetinjstvo.
Uh…zapadoh u sentimentalu !
Imaj lijep dan! 🙂
@ Chloe, hvala ti.
@ Afrodita, što je svet mali. Baš mi je drago da sam te podsetila na lepe trenutke.