- Kad vikendom imamo vremena da se posle buđenja malo pomazimo u krevetu, a ne da trčimo u vrtić.
- Kad nas dve pijemo ujutru zajedno, ko kaficu, a ko nesquick-ić.
- Kad prestane kiša pa možemo napolje u šetnju.
- Kad nam se klati zubić, i samo što nije ispao.
- Kad ja spremam ručak, a Vanja svakih 5 minuta dolazi da me povuče za rukav da joj čitam neku knjižicu.
- Kad imamo prijatelje na koje možemo da računamo.
- Kad jedva čekamo ponedeljak da nam Neko dođe.
Da, život je lep… zar ne?
Život je uvek lep, samo se treba potruditi i naći stvari koje ga ispunjavaju! 🙂
Meni zvuči, skoro pa savršen. Uživajte.
🙂
Super.
Uzivancija.
Hvala svima…
Eto vidiš, šta ne umem da cenim, između ostalih stvari koje često zaboravim da treba da cenim: prva tačka.
Posao mi dozvoljava, a uz njega i ritam i navike, da imam vremena da se pomazim s Ivanom ujutru u krevetu cele godine. A, zapravo, zaboravljam da budem zahvalna za taj trenutak.
Neću biti tako zaboravna od sutra 😉
Dragoceni trenuci. Divno je što umeš da ih prepoznaš i zastaneš u njima 🙂
Naravno da je lep sa svim tim malim-velikim stvarima u kojima mozes lagano da uzivas…
Yeste, lep je. Ponedeljak samo sto nije osvanuo:-)
@ Moošema, moramo da iskoristimo svaki trenutak, za čas će da porastu…
@ whisperer, alea, te male stvari zapravo i čine život lepim…
@ Lang, da, još samo malčice… reći ću ti sutra da li je vredelo ono odlaganje…
ja sam uvek za to: zivot je lep!!!!
Dosao taj ponedeljak a ja ne cuh dal je vredelo ono odlaganje 😉
pa jel si videla da me nije bilo na netu. To valjda govori više od bilo koje reči 😉
joj zubic se klima….