Odavno nisam ništa pisala. Pa nije se baš nešto specijalno ni dešavalo, a i malo sam zauzeta drugim stvarima.
Nismo još praktično ništa uradili sa vrtićem, samo malo raspitivanja okolo, i treba da odemo jedno jutro da vidimo šta će oni da kažu.
Nekoliko nedelja Vanja ide na terapiju kod defektologa. Tamo se super privikla, ma čim ima brdo igračaka. Marija (defektolog) je “kupila” kad joj je prvi put pokazala jednu OGROMNU knjigu. Vanja inače stvarno jako voli knjige, ali zato lutke… ni slučajno.
E, pa tamo se od prvog dana odmah zaleti na jednu lutku Teletabisa. Moram da priznam da je meni bilo skroz čudno, pošto ona nikad nije gledala Teletabise, već ih odavno nema kod nas na TV-u. Padne meni napamet da probam da nekako nabavim neku epizodu, i kao prvo rešenje, stiže nam uskoro DVD, ali na francuskom. Jutros sam međutim sasvim slučajno saznala da po video klubovima postoje neke VHS kasete i to, nećete verovati, sinhronizovane na srpski. Danas nisam stigla, ali od ponedeljka, hitam da to za početak iznajmim, a i da probam ako negde ima da se kupi.
Eto, ni to nisam znala, ali ta serija je na BBC originalno napravljena za decu koja imaju razvojne probleme. Deca je svuda vole jer lutkice imitiraju dečje pokrete, gestove i glasove.
Umalo da zaboravim da se pohvalimo. Prošle nedelje je Vanja naučila da spušta predmete u kutiju. Još uvek neće baš svaki put, ali i to je VELIKI uspeh.
kad je blog u pitanju. Ništa mi se ne piše.