Svako jutro se ponovo prisetim zašto više ne volim zimu.
Ko nije probao da nekome ko ne sarađuje obuče hulahopke, ko ili se ukruti pa moraš na silu da savijaš zglobove, ili se olabavi pa moraš i da držiš i da oblačiš, prva ‘nogavica’ još nekako i uspe, ali drugu potrefiti, to je umetnost. Silno se oznojiš dok sve lepo jednako zategneš. Naravno uvek bar jedan broj veće, jer one koje su taman, nemoguće ih je obući.
Kad obučeš hulahopke i pantalone, misliš sad je gotovo. Ali avaj. Duboke cipele su sledeće. Ne ume da progura prste napred, i petu da spusti do dole. Onda treba da otvoriš cipelu potpuno (čičak je tu od pomoći) guraš nogu na silu tako da prvo uđu prsti koliko god mogu, a onda guraš nogu odozgo na dole, dok peta ne legne. A kad legne onda brzinski da zatvaraš čičkove, jer će krenuti da izvlači nogu nazad. Čizme su naučna fantastika.
Pritom, kad je dete manje, onda ga obuvaš tako što ga staviš u krilo, pa to izgleda kao da obuvaš sebe. Ali kad je dete veće, to prestaje da bude izvodljivo, pa obuvanje traje recimo 10tak minuta, bez preterivanja.
Ok, sad smo se obuli. Sad treba kapa. Pa šal. Onda jakna koju zakopčaš. Dok se okreneš da se ti obučeš, pošto ako oblačiš dete obučen, bićeš gola voda u roku od 30 sekundi, jakna je potkopčana, šal odmotan, a kapa je preko očiju. Kad okreće glavu levo desno, na neki način glava se okreće, a kapa stoji, ne umem da objasnim ovaj fenomen. Rukavice su takođe naučna fantastika, bilo one sa jednim prstom, bilo one sa prstima. Zanimljivo je da se stavljaju, i prsti provlače, ali narednog sekunda je zanimljivije da se ponovo skinu.
Onda izađeš napolje. Ako pada nešto, recimo treba da staviš kapuljaču. Kapuljača je neprijatelj, i ne sme da stoji na glavi, nikad, istog momenta je kapuljaču potrebno skinuti…
Eto, tako izgleda prosečno zimsko jutro.
I sad oni koji bi da me razuvere, i ubede u to kako je zima divna i krasna, samo nek probaju da obuku nekog ko ne sarađuje u oblačenju, ili nekog ko se protivi i otima svakog sekunda. Jednom. I odustaće odmah.
Kad će više to proleće…
kad je blog u pitanju. Ništa mi se ne piše.