Posted in Opšte

Zimsko oblačenje

Svako jutro se ponovo prisetim zašto više ne volim zimu.

Ko nije probao da nekome ko ne sarađuje obuče hulahopke, ko ili se ukruti pa moraš na silu da savijaš zglobove, ili se olabavi pa moraš i da držiš i da oblačiš, prva ‘nogavica’ još nekako i uspe, ali drugu potrefiti, to je umetnost.  Silno se oznojiš dok sve lepo jednako zategneš. Naravno uvek bar jedan broj veće, jer one koje su taman, nemoguće ih je obući.

Kad obučeš hulahopke i pantalone, misliš sad je gotovo. Ali avaj. Duboke cipele su sledeće. Ne ume da progura prste napred, i petu da spusti do dole. Onda treba da otvoriš cipelu potpuno (čičak je tu od pomoći) guraš nogu na silu tako da prvo uđu prsti koliko god mogu, a onda guraš nogu odozgo na dole, dok peta ne legne. A kad legne onda brzinski da zatvaraš čičkove, jer će krenuti da izvlači nogu nazad. Čizme su naučna fantastika.

Pritom, kad je dete manje, onda ga obuvaš tako što ga staviš u krilo, pa to izgleda kao da obuvaš sebe. Ali kad je dete veće, to prestaje da bude izvodljivo, pa obuvanje traje recimo 10tak minuta, bez preterivanja.

Ok, sad smo se obuli. Sad treba kapa. Pa šal. Onda jakna koju zakopčaš. Dok se okreneš da se ti obučeš, pošto ako oblačiš dete obučen, bićeš gola voda u roku od 30 sekundi, jakna je potkopčana, šal odmotan, a kapa je preko očiju. Kad okreće glavu levo desno, na neki način glava se okreće, a kapa stoji, ne umem da objasnim ovaj fenomen. Rukavice su takođe naučna fantastika, bilo one sa jednim prstom, bilo one sa prstima. Zanimljivo je da se stavljaju, i prsti provlače, ali narednog sekunda je zanimljivije da se ponovo skinu.

Onda izađeš napolje. Ako pada nešto, recimo treba da staviš kapuljaču. Kapuljača je neprijatelj, i ne sme da stoji na glavi, nikad, istog momenta je kapuljaču potrebno skinuti…

Eto, tako izgleda prosečno zimsko jutro.

I sad oni koji bi da me razuvere, i ubede u to kako je zima divna i krasna, samo nek probaju da obuku nekog ko ne sarađuje u oblačenju, ili nekog ko se protivi i otima svakog sekunda. Jednom. I odustaće odmah.

Kad će više to proleće…

Pretraživali ste:

    zimsko jutro sastav (40), kraca noga kod dece (11)
Posted in Dogodovštine, Razmišljanja

Nemam – Imam

Čitam i slušam šta sve ljudi rade sa svojom tipičnom decom. I ponekad zavidim na svim tim sitnim zadovoljstvima.

Kaže Deda (@ na Twitteru ) malopre:

DedaBor na twitteru jutros

A ja sve to nemam, nemam tako obično, pa mi zato nekad bude žao. Ali neka, imam ja nešto drugo, imamo i mi svoja sitna zadovoljstva.

Evo jednog jutrošnjeg:

Obično stalno pali svetlo, i kad je sunce, nema veze, mora svetlo da je upaljeno.
Malopre, gasi svetlo u dnevnoj sobi, uzima me za ruku, i vodi do pretsoblja, otvara vrata od plakara, vadi jednu svoju cipelu i pruža mi.

Odosmo i mi napolje. Nema veze što ja imam da radim, i što je napolju smrzotina, svi planovi moraju da se odlože. Sad se ide napolje. Tačka.

Posted in Medical, Napredak, Naša priča

Nešto sam lenja ovih dana…

kad je blog u pitanju. Ništa mi se ne piše.

Imam neku tezgu/posao sa strane, pa me to okupira, a i razgibava sive ćelije. Samo kad nije razmišljanje o lekarima, kontrolama, dijagnozama, terapijama…

Elem, u međuvremenu, bili smo prošle nedelje konačno kod fizijatra. Kaže da je zadovoljna što se nje tiče, da je očekivala da će se tonus mišića povećeti, sad kad više hoda (da je to uobičajeno kod dece koji imaju ovakve vrste problema) ali da se zapravo tonus još smanjio od prošle kontrole. To je odlično.

Sa njom sam razgovarala o novom pregledu magnetne rezonance, i ona takođe misli da nije neophodno da se sad stavlja u totalnu anesteziju, jer zapravo nema šta novo da se tim pregledom vidi, osim možda napretka u razvoju, što može da se vidi i po njenom ponašanju i dostignućima. Možda za dve-tri godine…

Kaže da dosta dobro hoda bosa (iako meni izgleda grozno kako drži stopala), da je pažljivija jer sama vidi da je manje stabilna. Srećom, ide lepo vreme, pa ćemo više hodati bosi, a manje u cipelama.

A cipele su posebna priča. Pre desetak dana smo kupili nove cipele, da ih malo izreklamiram, Ciciban. Ljudi moji, jedva sam našla čvrste duboke cipele na šniranje, kao one za skroz malu decu koja tek prohodavaju, ali broj 24. U Beogradu ima nekoliko Ciciban prodavnica, i ni u jednoj nisu imali odgovarajuće cipele. Stigli im novi modeli, prolećni, poluotvoreni, plitki, i SVI na čičak. Strašno. I kad ja izdeklamujem kakve mi cipele trebaju, svi me gledaju kao da tražim vasionski brod. Ceo sam grad obišla, u svaku najmanju prodavnicu dečjih cipela ušla, i jedva pronašla neke iz jesenje kolekcije, koje nisu prodali.

Bili smo danas i kod defektologa. Uzeće je na tretman jednom nedeljno, ali ona je zapravo somatoped, a nama treba oligofrenolog. Tako da nam izgleda ipak ne gine da idemo u drugu ustanovu.

U sredu ćemo kod psihologa, a u četvrtak ćemo videti kako izgleda tretman kod defektologa.

A ovo proleće, kakvo je sivo, cmizdravo, nikakvo. Kad li će više to sunce da se ustabili… Izađe jedan dan, pa onda cela nedelja kiša, i tako u krug…

Pretraživali ste:

    kraca noga kod beba (11)