Posted in Opšte

Nove pahulje

Prošle godine sam pravila pahulje od papira, pa ovog puta reših da se okušam u nekoj drugoj tehnici. Ideja je stigla od katy elliott koja ih je pravila prošle i pretprošle godine.

Makarone ovog puta na tapetu, u obliku točkića, kad onih u obliku cvetića kod nas nema. Točkića je bilo u Merkišu, znam sto posto, a onda kad sam se ja prisetila da bi trebalo da ih kupim, odjednom ih više nije bilo. Onda tražim u jednoj, drugoj, petoj radnji… nigde ih nema, tamo gde ja inače svraćam. Onda dobih info gde su viđene, pohitah u drugu radnju istog lanca, i konačno ih nađoh.

Prvo je potrebno probrati odgovarajuće, koje su iole pravilnog oblika, takvih je bilo oko trećine, proveravan je svaki pojedinačni komad iz jednog pakovanja od 500g.

Pomislila sam prvo da ih spajam nekim jestivim lepkom, nađoh neki na netu, isprobah neku varijaciju na temu, ali sve je bilo vrlo muljavo i krto, tako da se brzo predomislih, i vratih na dobri stari OHO lepak. Prvu turu sam lepila na aluminijumskoj foliji, koja se relativno lako skidala sa zalepljene pahulje, ali ne dovoljno lako. Onda poslušah savet sa jednog od linkova na kome sam i pronašla inspiraciju da to radim na pek papiru, i da pahulje povremeno okrećem. Da, lakše se odlepljivalo tako, ali je veliki deo lepka ostajao zalepljen za makarone popunjavajući neke od šupljina. Prevazilazeći sva moja očekivanja lepku je trebalo 24h da se potpuno stvrdne, i da pahulje budu spremne za sledeću fazu – bojenje.

Trebalo je prema savetu da koristim boju na raspršivanje – u bombi. To nisam ni potražila. Bojila sam belom temperom, probala četkicom, pa mi se učinilo pipavo i nedovoljno dobro, onda sam probala da u malo vode razmutim istu temperu, i da napravim ‘kupku’ od boje, naivno očekujući povoljan ishod. Bilo je tek blago obojeno, ali ni blizu očekivanjima, pa se vratih četkici. Veoma pipavo, i prljavo, bila sam umazana skoro do lakata.

Želela sam da ih uvaljam u neke šljokice, ali ne nađoh srebrne, pa sam mkupila crvene i zelene. Nisam ih iskoristila, poslužiće za nešto drugo, čitajte da vidite zašto.

Sušenje je trajalo relativno kratko. Provukla sam srebrnu tračicu, i tu se moja akcija ovogodišnjih pahulja od makarona završila. Tokom procesa pravljenja, nekoliko pahulja mi je slučajno ispalo, i polomilo se. Veoma su, veoma krte, tako da sam od nekog daljeg ukrašavanja ovih pahulja odustala.

U par reči: mnogo muke ni oko čega.

polomljena pahulja polomljena pahulja neupotrebljeni glitter

pahulje od makarona

Pretraživali ste:

    pahulja od papira pravljenje (102), ukrasi od makarona (19), 3d pahulja od papira (15), pahulja (11)
Posted in Dogodovštine, Vrtić

Sneg

Ovih dana snega ima napolju, po malo.

Juče, spremamo se kući iz vrtića. Skakutanje po holu, razgledanje fotografija se ne zaboravlja. A onda, primeti na krovu kućice belo. Sneg. Penje se na prste, pokušava da dohvati. Uspeva joj. Pipa. Pa je u čudu, povuče malo one vatice koja izigrava sneg, pruža mi ruku uz negodovanje.

Ovo bre nije sneg, šta je ovo!

(ove ste slike već videli, al’ šta mari!)
kakav je ovo sneg na kućici? kakav je ovo sneg na kućici?

Posted in Opšte

Zimsko oblačenje

Svako jutro se ponovo prisetim zašto više ne volim zimu.

Ko nije probao da nekome ko ne sarađuje obuče hulahopke, ko ili se ukruti pa moraš na silu da savijaš zglobove, ili se olabavi pa moraš i da držiš i da oblačiš, prva ‘nogavica’ još nekako i uspe, ali drugu potrefiti, to je umetnost.  Silno se oznojiš dok sve lepo jednako zategneš. Naravno uvek bar jedan broj veće, jer one koje su taman, nemoguće ih je obući.

Kad obučeš hulahopke i pantalone, misliš sad je gotovo. Ali avaj. Duboke cipele su sledeće. Ne ume da progura prste napred, i petu da spusti do dole. Onda treba da otvoriš cipelu potpuno (čičak je tu od pomoći) guraš nogu na silu tako da prvo uđu prsti koliko god mogu, a onda guraš nogu odozgo na dole, dok peta ne legne. A kad legne onda brzinski da zatvaraš čičkove, jer će krenuti da izvlači nogu nazad. Čizme su naučna fantastika.

Pritom, kad je dete manje, onda ga obuvaš tako što ga staviš u krilo, pa to izgleda kao da obuvaš sebe. Ali kad je dete veće, to prestaje da bude izvodljivo, pa obuvanje traje recimo 10tak minuta, bez preterivanja.

Ok, sad smo se obuli. Sad treba kapa. Pa šal. Onda jakna koju zakopčaš. Dok se okreneš da se ti obučeš, pošto ako oblačiš dete obučen, bićeš gola voda u roku od 30 sekundi, jakna je potkopčana, šal odmotan, a kapa je preko očiju. Kad okreće glavu levo desno, na neki način glava se okreće, a kapa stoji, ne umem da objasnim ovaj fenomen. Rukavice su takođe naučna fantastika, bilo one sa jednim prstom, bilo one sa prstima. Zanimljivo je da se stavljaju, i prsti provlače, ali narednog sekunda je zanimljivije da se ponovo skinu.

Onda izađeš napolje. Ako pada nešto, recimo treba da staviš kapuljaču. Kapuljača je neprijatelj, i ne sme da stoji na glavi, nikad, istog momenta je kapuljaču potrebno skinuti…

Eto, tako izgleda prosečno zimsko jutro.

I sad oni koji bi da me razuvere, i ubede u to kako je zima divna i krasna, samo nek probaju da obuku nekog ko ne sarađuje u oblačenju, ili nekog ko se protivi i otima svakog sekunda. Jednom. I odustaće odmah.

Kad će više to proleće…

Pretraživali ste:

    zimsko jutro sastav (40), kraca noga kod dece (11)