Pohvalila L. danas Vanju da razlikuje svo voće: jabuke, kruške, šljive, banane, grožđe…
Ih, kao da mi to nismo znali. Razlikuje i mandarine i pomorandže, kažem ja, kad joj kažem “donesi dve mandarine iz kuhinje” nikad neće doneti pomorandžu ili neko drugo voće.
U kuhinji u ćasi stoji razno voće, trenutno ima jabuke, breskve koje više nisu nikakve, i banane. Razlikuje ih, jer bez greške kad kažem donesi bananu, nju će i doneti.
Danas je iz kuhinje donela jabuku. Oprala sam je i isekla na kriške.
Kutija keksa stoji na stolu kod računara. Vanja prilazi, uzima jedan keks.
– A što ne uzmeš jabuku? upitah je ne očekujući da će poslušati.
Ostavlja keks nazad u kutiju, i odlazi do stočića kod TV-a gde stoji ćasa sa isečenom jabukom.
Stvarno zna mnogo više nego što ume da pokaže. Baš sam ponosna.
Moram da iskoristim ovaj post za još nešto.
Od danas Natalija više ne radi u vrtiću, defektolog koja je sa njom radila od početka i stvarno smo mnogo lepo sarađivali, i od nje puno toga naučili, i Vanja i ja.
Draga Nato, želimo ti puno sreće na novom poslu.
Jede Vanja jabuku.
Sečem nožem kriške, dajem joj da jede. Pojela je skoro celu, pa kad ne mogu više da sečem, dajem joj da izgricka.
Ali neeeee, hvata moju ruku u kojoj je nož i tera me da nožem sečem parče. Neće da grize.
E tu je na mamu, sto posto.
Ja bih najradije sve jela viljuškom i nožem.