Doviđenja

Ma ne, nigde ja ne idem, ne brinite se, nego ova reč se Vanji jako dopada. Pojma nemam što baš ta. Uveče pred spavanje, smirujemo atmosferu skakanja igrajući se rečima. - Dobar dan. Gleda me u oči sa polu-smeškom, očekujući nastavak. Tu obično ide onaj kišobran, sećate se. Sinoć, ja malo rešim da promenim repertoar, pa da izređam sve reči tipa dobro jutro, dobar dan, laku noć, doviđenja. E kad rekoh doviđenja, tu kreće zabava. Ta je reč jako smešna, valjda ja tako izgovaram taj glas đ, nekako mekano, i ona se oduševi, i počne da se cereka. Juče je, čini mi se, probala da imitira "dobar dan" sa "da-da-da", pa kad ja kao odgovorim na to njeno da-da-da sa "doviđenja" ona se iskida od smeha. Ni jedna druga reč ne izaziva toliku poplavu oduševljenja. Večeras drugačija situacija. Neće ono dobar dan da proba da ponovi, zna da posle toga dolazi "ona interesantna reč", i lepo me gleda pravo u oči, očekujući šta ću ja sledeće reći. Ja prvo malo oklevam, pokušavam da je ipak nagovorim da "ponovi" to dobar dan, ali nema šanse, samo se smeška, i čeka mene. Ok, nastavljam ja sa dobro jutro, ništa, laku noć, i dalje ništa. Doviđenja. E pa to je čekala, naravno. Kaže mi di-di-di-di, i prasne u smeh. I tako se nas dve ispozdravljasmo jedno 50-60 puta, bez preterivanja. A fotoaparat mi nije tu, pa nisam uspela ni klip da snimim, da vam svima pokažem. Tj. jesam, telefonom, ali nemam čime da prebacim na komp, nisam dovoljno tehnički opremljena, ni gajtan, a ni plavi zubić nemam. Rešićemo i to, uskoro valjda, ajde mama, idi časti se.

Slični postovi:

1. Pogledajte “Doviđenja”
2. Kišobran
3. Pomoć
4. Daj još jedan
5. Mama, porasla sam

You can leave a response, or trackback from your own site.