Stvarnost

Brljavim ovih dana po vestima na RSS, i naiđoh na nekoliko tekstova o učešću dece ometene u razvoju u predškolskom i školskom sistemu. Poražavajuće.

NVO: Oko 60 odsto dece sa smetnjama u razvoju ne ide u školu

Oko 60 odsto dece sa smetnjama u intelektualnom razvoju u Srbiji nije obuhvaćeno obrazovnim sistemom, saopštili su predstavnici nevladinih organizacija koje se bave položajem osoba sa invaliditetom.

…”U izveštaju Vlade Srbije o poštovanju povelje UN o pravima deteta za period 1992-2005. navodi se da 15 odsto dece sa intelektualnim smetnjama pohađa specijalne škole, a samo jedan odsto ide u vrtiće. Takođe se ističe i da ti podaci nisu potpuni i precizni”, navela je Milojevićeva.

Izvršna direktorka Udruženja studenata sa hendikepom Ljupka Mihajlovski istakla je da se uključenje dece sa hendikepom u redovne škole u Srbiji ne sprovodi sistemski i da nastavni kadar nije dovoljno obučen za to.

Ceo tekst pročitajte ovde, a ostale tekstove ovde i ovde.

Ovo je zaista poražavajuće, ali takva je stvarnost u Srbiji. Beograd bi trebalo da je najbolji, a brojke kažu sledeće:

Na primer, opština Novi Beograd ima oko 250 000 stanovnika, predškolska ustanova ima mesta za oko 7200 dece, od toga 28 (dvadeset osam!) za decu ometenu u razvoju. Koji je to procenat?

Ili opština Zemun, ima oko 150 000 stanovnika, predškolska ustanova ima oko 3800 dece, od toga 7 (sedam!) za decu ometenu u razvoju. U vreme kad je Vanja trebalo da krene u vrtić, krajem 2005. godine, u ovom vrtiću su sva mesta bila popunjena, mogli smo da dođemo na listu čekanja.

To je ponuda državnih predškolskih ustanova. Gde mislite da bi trebalo da se upiše onih preostalih 99% dece ometene u razvoju?
Sa druge strane, nisam čula da neko privatno obdanište prima decu sa smetnjama u mentalnom razvoju. Što se tiče fizičke ometenosti, tu je situacija nešto bolja, znam primere gde su u nekim privatnim obdaništima bili spremni da upišu decu.

Pokušala sam da pronađem broj dece sa smetnjama u razvoju u odnosu na ukupan broj dece. Nisam uspela. U Srbiji ne postoji sistematsko praćenje ovakvih podataka. Pronašla sam neku procenu iz Danske, koja kaže:

Prema jednom danskom ispitivanju, koje se zasniva na definiciji razvojnih smetnji, ocjenjuje se da oko 0,45 procenata stanovništva ima smetnje u razvoju.
izvor

To bi u brojkama, recimo značilo, da ako npr. na Novom Beogradu ima mesta za 7200 dece, od toga treba da je 32 za decu sa smetnjama u razvoju.
Na ovoj opštini nismo mnogo daleko od tog broja, ali nije svuda takav slučaj.

5 thoughts on “Stvarnost

  1. Vala says:

    Ove statistike gore su stvarno bruka!

    (0,45% od 7200 je 32,4 ne 324. Mada je i taj broj veci od 28 mesta kojima raspolazu.)

  2. anaAndrijinaMama says:

    A vidis, Ivana, to se nije uopste promenilo od kada si ti pisala ovaj text! 🙁 Znaci, u Zemunu je trebalo da bude bar 16 mesta!!!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *