BlogOpen 2009

BlogOpen 2009, Niš 4-5. septembar
foto: IT događaji

Garant sam poslednja, no to je uobičajeno. A počela sam da pišem ovaj post još kao najavu BlogOpen-a 2009, pa ga nisam završila kako sam htela, jer mi se nije dalo, jer sam imala drugih poslova, i tako, propustih i ovog puta najavu.

Nevažno, organizovala sam se, Vanja je išla kod tate na vikend, a ja u Niš. Za mal’ da u poslednjem trenutku ne odem, bilo je “da popi***m od kretena”. Volim brate ljude od reči, sa kojima lepo možeš da se dogovoriš i da se dogovor ispoštuje, a ne da se u poslednjoj sekundi prave blesavi. Na kraju je sve ‘kao’ izglađeno… mo’š misliti. Nevažno je i to.

Sednem na bus, i pravac Niš. Sačeka me, prema dogovoru, virtual-to-real drugarica A, isprati do fancy-šmensi hotela sa čijeg se prozora vidi ovo:
Pogled prema Tvrđavi

Sredim se malo, i krenem na Tvrđavu da pronađem rovove. Ponovo se pokaže da je procena pešačke daljine potpuno nepouzdana, naročito kad je osoba koja procenjuje iz  manjeg grada (ovo je jedna saobraćajska opaska, Niš to budi u meni).

Na ulazu me dočekuje Slavko aka ITkutak, dobijam akreditaciju (sa praviom prezimenom, mora biti da je to znak da treba da to stvarno i uradim) i upućujem se ka pristigloj ekipi. Tu su Borani pa sa njima posedim par minuta, dok nas ne pozvaše da BlogOpen09 počinje. Viđam tu još poznatih blogerskih faca, nekog bih sigurno propustila, pa zato neću nikog ni da pominjem. Milan aka mmilan počinje svoje izlaganje o godini astronomije. BlogOpen ove godine prvi put prati i live streaming. U sred mmilan-ove prezentacije stiže mi sms od Flyingman-a: “Upravo sam te video” a ja se osetih važno, i u sred važnog regionalnog zbivanja.

Posle mmilana, priču o pravopisu pričao je Bane Kišobran. A ja mnogo volim ovakve priče, i to znate već, naravno. Moram da uposlim ličnog (ko)lektora, al se nadam da će biti skoro pa bez posla…

Tad usledi pauza, koju je nekoliko nas uspelo da iskoristi i debelo produži kako bismo nešto u kljun stavili. Osim klope, bilo je tu svačega, recimo wireless česme, zbunjenog konobara, raznih ne-uz-jelo tema, dosta smeha do zacenjivanja, kao i okolnih gostiju koji mora da su mislili da nismo baš svi svoji. No, ko je njima kriv kad nisu blogeri. Na deo izlaganja posle pauze nismo stigli, klopa se odužila.

Posle klope, odlazimo na pićence, svojevrsni tweetup, sa mlađom ekipom, tako su se sami najavili. Mi koji se osećamo mladima, pridružismo im se.

Uveče je bila svirka na tvrđavi, al ja nisam iz te priče, pa i neću o tome. Posle svirke, malo odmora u hotelu, al ništa bez ponekog twitt-a iz kreveta.

Ujutru je dogovorena kafa u 11.  Krećem ka centru, ali prvo moram da obavim akciju fotografisanja, na koju me mama poslala. Kasnije, pregledajući slike, prepoznala je kuću u kojoj je davnih godina, za vreme i malo posle II sv. rata, stanovala.
U Ulici Orlovića Pavla U Ulici Orlovića Pavla
Raskopanom Voždovom stižem do Trga kod spomenika. Tu je bilo zborno mesto. Nema nikog. Dobijam ipak Walt-a i pronalazim Borane za jutarnju kaficu. Selimo se u Kazandžijsko sokače (obožavam ovaj naziv) i sedamo u kafić Kutak, konstatujući da mu samo IT fali u nazivu. Dogodovštine sa palačinkama i letećim suncobranom ste već čitali, pa ja neću o tome.

Vreme oko podneva je rezervisano za ručak na koji me je povela drugarica A (sa početka ovog posta) sa svojom porodicom. Bili smo kod Brke. Vreme se u međuvremenu pokvarilo, al’ to tako mora kad je BlogOpen u pitanju. U kišno rano popodne pijemo kafu u Sky-ju na krovu, i žurimo ka NKC gde se program BlogOpen-a u međuvremenu preselio. To deluje mnogo urbanije, od prašnjavih rovova tvrđave, i meni je daleko više prijao. Na pitku prezentaciju MissCybernaut kasnim, al sam uspela da uhvatim odličan video o preduzetnicima. Sledi glumac Miloje (izvini, ali ovo ti je kompliment) i njegov pomoćnik Miloš u bojama Telenora. Šalu na stranu, izlaganje Miloja Sekulića mogu da poredim (ovo je sad opet lično i saobraćajski stručno poređenje) sa svetski poznatim (iz oblasti moje struke) stručnjakom iz primene Operacionih istraživanja u saobraćaju, Prof D.T. Što se mene tiče, ovo izlaganje, uz Baneta Kišobrana od prethodnog dana, potpuno su pokrili moja očekivanja  ovogodišnjeg BlogOpen-a.

Na nekoj pauzi, ponovo, kao i na prvom BlogOpenu kad sam sedela sa Laluve (aka Lang 381), sa drugog kraja prostorije, maltene pritrčava lik, sa već kultnom rečenicom “Zdravo ja sam Dinke“. Više ne znam ni da li smo posle razmenili po neku rečenicu, ali ispravljamo to sledeći put obavezno.

Krećemo peške, ali kiša nas hvata na Palilulskoj rampi, pa tu nastavljamo taksijem, do naredne “stanice” Pleasure-a u Kazandžijskom sokačetu. Od dešavanja te večeri moram da pomenem mladu damu u crvenim čizmama, promoterku, kao i video chat sa Aurorom i Blogowskim putem predivnog girly crvenog notebooka A5 formata moje prezimenjakinje Miss Cybernaut.
Video chat Video chat
Na kraju večeri, ostatak ekipe ode na svirku na tvrđavi, ja to propuštam, iz već pomenutih razloga.

Bilo je i plakanja na rastanku, moram i to da pomenem.

Upoznala sam i lepo se družila sa pregršt blogera i twittera, nema šanse da vas sad sve linkujem, možda sutra…

Mnogo mi je žao što neki dragi ljudi nisu uspeli da dođu, takođe i neki drugi koje sam želela da upoznam, no, biće još BlogOpena i još prilika za viđanje i druženje.

I za kraj ovog osvrta, saobraćajac uvek ostaje saobraćajac.
Putokaz Putokaz
Kud god krenuli sa ovog putokaza samo jedno je sigurno,
vidimo se na Blog Open 2010.

12 thoughts on “BlogOpen 2009

  1. Dinke says:

    >>sa drugog kraja prostorije, maltene pritrčava lik
    haha, da da to sam ja 😉

    I ja se nadam da cemo drugi put imati vise vremena da pricamo. U svakom slucaju, bilo je super ako ni zbog cega drugog, onda zbog druzenja. 🙂

  2. dijica says:

    DOđem da vidim kakvi su ti utisci, kad ono tamo ja, na slici. Stra’ me da otvorim više bilo koju stranu na netu, a o frižideru i da ne pričamo – šta ako iskočim iz njega?! 😀
    Ne, stvarno, lepo si to “videla”, svedok sam, još uvek živ, mada živ neispavan, događajima koje si opisala, i nadam se “bilo pa povratilo se”. 🙂

  3. Aurora Borealis says:

    Kad me je Marija (Drveni Advokat) pozvala preko Skypa, par puta sam bila na ivici suza… Toliko mi je bilo krivo sto nisam mogla biti s vama… 🙁

    Al’ kao sto si i ti rekla: bice jos Blog Opena 🙂

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *