Već neko vreme idemo u vrtić ranije, oko pola osam. I L. dolazi u isto vreme, dovodi ga tata.
Jutros, mi smo stigli par minuta ranije, skunuli jaknu, kapu i šal, i obuvamo patofne. Oni nailaze, i L. kaže
“Dobro jutro Vanja”
Nasmejasmo se, ja odgovorila u Vanjino ime. Taman smo se obuli, i krećemo ka vratima, kad će L. opet
“Čekaj lepotice!”
“Boga mi, opasan si ti, tako mali, a opasan” ja odgovaram.
“Ma nema kod njega zezanja” komentariše L. tata.
“ima, ima” opet će L.
A u međuvremenu, ja bezuspešno pokušavam da Vanju odvedem, držeći je za ruku, do vrata, ona se ne da, čeka L. I onda, zajedno, odlazimo do vrata, L. ulazi, zove tetu, kaže:
“Evo meee, a i Vanja je tu!”
I njih dvoje odlaze put sobe, držeći se za ruke.
A ja, pitaj Boga zašto, opet nisam ponela fotoaparat.
L. ima na onoj blur-ovanoj fotki sa screensaver-a stoji levo od Vanje.
Ти, када треба да понесеш фото апарат, затајиш 🙂
U pravu su svi kad kažu da posle tvojih tekstova čovek ne može ostati ravnodušan.
Veliki poljubac za veliko srce …
@ Zajebant, pa vidiš kakva sam…
Al evo, popraviću se, obećavam… 😀
@ Suske, hvala 🙂
nepredna neka deca. ;?
@ Fly, pa da, izgleda.
Nego, i danas smo pozdravljeni sa “lepotice” tako čisto da znate 😀
L. je samo rekao istinu, šta je tu strašno 🙂
Ljubac…