Dolazim po Vanju danas u vrtić, ona otvara čuvena zelena vrata, i stavlja kažiprst u usta, hoće nešto da mi pokaže. Ja sam ovih dana bila bolesna, kijavica, grlo, ništa strašno, ali malo mi je malo frka da i ona ne zaradi. Pomislim da mi ne pokazuje da je grlo boli, kad pokazuje na usta. Razgovaram sa defektologom o tome šta su danas radili, kaže da je zaspala malkice, meni se već tu pali red alert…
Vanja je u međuvremenu odskakutala po holu, otišla da po dvestoti put pogleda fotografije na oglasnoj tabli. Kažem joj da ide da sedne da se obujemo, ona dalje skakuće okolo. Pitam je šta je u ustima, ona ponovo stavlja kažiprst u usta, ali onako duboko, kao da bi jezik da mi pokaže. Uhvatim je, otvorim joj usta (pošto drugačije ne može) i shvatim da nije grlo, nego zub. I druga gornja dvojka samo što nije ispala, malkice se i krv vidi.
Kasnije mi ne dozvoljava više ni da pogledam, a kamo li da probam da ga izvadim. Na kupanju shvatim, da zubića nema, ispao je, progutan verovatno.
