Da ti pokažem

Dolazim po Vanju danas u vrtić, ona otvara čuvena zelena vrata, i stavlja kažiprst u usta, hoće nešto da mi pokaže. Ja sam ovih dana bila bolesna, kijavica, grlo, ništa strašno, ali malo mi je malo frka da i ona ne zaradi. Pomislim da mi ne pokazuje da je grlo boli, kad pokazuje na usta. Razgovaram sa defektologom o tome šta su danas radili, kaže da je zaspala malkice, meni se već tu pali red alert…

Vanja je u međuvremenu odskakutala po holu, otišla da po dvestoti put pogleda fotografije na oglasnoj tabli. Kažem joj da ide da sedne da se obujemo, ona dalje skakuće okolo. Pitam je šta je u ustima, ona ponovo stavlja kažiprst u usta, ali onako duboko, kao da bi jezik da mi pokaže. Uhvatim je, otvorim joj usta (pošto drugačije ne može) i shvatim da nije grlo, nego zub. I druga gornja dvojka samo što nije ispala, malkice se i krv vidi.

Kasnije mi ne dozvoljava više ni da pogledam, a kamo li da probam da ga izvadim. Na kupanju shvatim, da zubića nema, ispao je, progutan verovatno.

Pretraživali ste:

    decije pesme o vrticu (24), pesme o vrticu (14)

Zub

Ispao je još jedan pre neki dan, pa smo malo pozirali da pokažemo ove nove, velike.

zašto da izvadim to iz usta? ma daj mi tooo, što si mi uzelaaa?

aaa, treba zuub da pokažem? malo se stidim...

Tooth fairy nije još ništa donela, ovih dana će, samo da nađe neku slagalicu/uklapalicu, to je pored knjiga najzanimljivije.

Zubić

E pa lepo. Ostasmo bez prvog zubića. Klimav je on već nekoliko dana. Jutros se “pohvalih” u obdaništu, rekoše mi da joj ga izvadim, da se ne klima za džabe. Pomislila sam da ćemo muke imati. Kad ono ništa.

Dobro, nije baš da nije ništa, još od pre jedno tri nedelje primetim ja da se nešto nećka da peremo zubiće. U to vreme je nešto kašljala, pa sam pomislila da je boli grlo možda. Posle nekog vremena, primetim da taj kec dole desno stoji pod nekim čudnim uglom. Shvatih odmah, ispadanje u najavi. I tako večeras, pred kraj tuširanja rešim ja da probam da joj ga sama izvadim. Nije baš Vanja oduševljena da joj zagledam šta ima u ustima. Nikad nije bila, pa ni sad. Jednom rukom pridržavam joj glavu otpozadi, jer se ona izvija unazad, pokušavaljući da “pobegne”. Nekako uspem da joj otvorim usta, napipam zubić, uhvatim, i hop, ispade za tili čas. Naljuti se Vanja malo, više zbog mog “nasilnog” otvaranja njenih usta, jer ona to- za Boga – ne voli, kako li to još nisam ukapirala, nego zbog same akcije da zuba više nema. Par kapljica krvi ostaše na peškiru kojim smo brisali lice. Toliko o ispalom zubiću.
I ne samo da je zubić ispao, već niče iza njega i novi.

Ajde sad, brzinski, šta se radi kad ispadne zubić?

Tooth Fairy?

Toga nije bilo u moje vreme, ja se sećam da sam bacala zubiće preko terase, da mi… Hm… Šta ono beše? Brzo izniknu novi i popune smešne rupe? Da budu beli i zdravi?

(ovo je jedna od retkih stvari koje su nam “na vreme” kalendarski)