Meme by Kukac
Mislila sam da Vam ispričam o jednim novim očima, ali ovu priču želim da pročitate, zapravo još više želim ja da je napišem.
Kad sam ih prvi put videla, bile su zatvorene. I tako danima, stalno je spavala. Onda jednom, u mojim svakodnevnim po sto puta posetama sali punoj inkubatora, ugledah ih otvorene. Želela sam da taj trenutak zauvek zapamtim. Nije gledala prema meni, nego prema svetlosti prozora, sećate li se priče o golubovima na tom prozoru? Bio je sunčan dan, divno toplo vreme, početak marta, i mene je tada sunce obasjalo. Shvatila sam tad da ona vidi i to je tad za mene bio ceo svet.
Izlazimo iz porodilišta, i nismo ni do kuće još stigli, idemo na prvi pregled, neurooftalmolog. Vanja ima mesec ipo i mrva je jedna od jedva nešto više od 2kg. Taj pregled je za moje oči bio nešto najstrašnije što sam do tad videla. Ne želim da ga opisujem, dovoljno mi je da se setim pa da mi suze same krenu. Pitala sam se često, odakle jednom tako majušnom biću tolika snaga da pokuša da se odupre nekome, nekima… Ma imali su oni objašnjenja, ali nije mene ništa zadovoljavalo.
Kao i sve uostalom, i oči smo vežbali. Stimulacije, proveravanje praćenja… Sve je naravno kasnilo, ali ja sam još od onog sunčanog dana znala sve što je bilo bitno…
I što vam sve ovo pričam? Ma pojma nemam!
Želela sam da vam ispričam o govoru očima. Čudno je to, kako kad neko ne ume da vam ispriča ono što želi, očima sve ume da vam kaže. I najlepše od svega je što vi to i razumete. I sreću, i tugu, i strah, i bes, i glad, i ljubav, i hoću, i neću… ma sve.
Sve ja to vidim u njenim očima.
Draga Ivana, cak i oni koji umeju da govore, ona prava blebetala, cesto ne umeju recima da iskazu ono sto misle, zele. . . Ali tvoj andjeo to ume bolje od njih. 😉
Pa sad me ne vidiš, ali bi ti moje oči rekle sve, možda najviše ova suza što se već kotrlja niz obraz ….
Ljubi je tako medenu u oba njena …
ovo je tako, tako… Recima ne umem opisati kako se sada osecam.
Poljubi ta okice.
Veliki poljubac za te divne okice i pozdrav za vas obje od Alekseja i njegove mame iz Hercegovine!
Neverovatno… Ova prica me stvarno dirnula.
U petak dolazim nesto poslom, samo zbog tebe ostajem posle sastanka i cekam te u onom kaficu…
Povedi Vanju… molim te
Hvala vam svima na predivnim rečima. Stvarno nisam imala nameru da bilo koga rastužim, upravo obrnuto, da pokažem kako se i pored ograničenja zapravo može SVE.
@ Kukac, dogovoreno 😀
Draga moja Ivana, nema ogranicenja, ona postoje samo za one koji ne vide, a ti vidis da njene oci, hoce, mogu i govore sve, vrednije od milion reci….saljem ti mnogo sunca za beskrajno plavetnilo njenih ociju…
:'( Tuzna prica.
Nije tužna Z, makar nije trebalo da bude 😀
Znam da nije ali….
Vas dve ste zaista hrabre
thanks 🙂
Ne kazu dzabe da su oci ogledalo duse, i najvestiji govornici ne umeju da kazu recima ono sto kazu oci.
Pozdrav za predivne okice.
Hvala ti Fly
jao od kada nisam videla ove slicice i ove okice 😀
Jos jednom cestitam, Deda…
Ko šta radi, ja se danas se Dedi zahvaljujem.
Ucenici Osnovne skole ,,Djordje Krstic”,odeljenja VI-1,na casovima gradjanskog vaspitanja rade na ideji da se otvori inkluzivni vrtic u Zarkovu.Nameravamo da uspemo pisanjem peticije za koju nam je potrebna ova prica,pa Vas molimo da nam dozvolite da je objavimo.Pitajte nas ukoliko imate nekih nedoumica.Unapred zahvalno,odeljenje VI-1.
Naravno da možete da iskoristite, ovu, kao i svaku drugu priču sa ovog bloga.
Pozdravlja vas Vanjina mama.
Ne znate koliko smo Vam zahvalni!Hvala jos jednom!
Da li zelite da bude anonimno?Da li zelite da procitate peticiju?
Nema potrebe da bude anonimno, a možete ako želite ovde da postavite peticiju.
Divna prica, kako samo roditelj ume da napise.
Puno poljubaca za Vanjicu borca.
mnogo si hrabra i jaka želim vam sve najbolje.
hvala 🙂