Posted in Dogodovštine, Vrtić

Da te poljubim

Pola četiri, izlazimo iz vrtića, desetak metara ispred nas, mama sa troje dece, upravo su izašli iz dvorišta vrtića. Devojčica ima manje od dve godine, i još jedna devojčica i dečak, otprilike iste starosti kao Vanja. Dečak vidi Vanju i mene i zastaje, malo se vraća, da pogledom pozdravi Vanju. Drugo dvoje se takođe okreću. Vanja počinje da ciči i skače od sreće.

Krećemo prema taksiju koji nas čeka na ćošku, i oni kreću za nama. Vanja stalno zastajkuje, kao da bi pričekala da i oni pođu zajedno sa nama. Nas dve mame razmenjujemo par rečenica.

Stižemo do taksija, čika, koji nas inače često po podne vraća kući, otvara nam vrata, a Vanja zastaje, hvata devojčicu za rukav, pokušava da je poljubi. Klinci se razumeju bez ijedne reči. Mama takođe shvata da bi Vanja da poljubi devojčicu, i kaže joj da Vanji dozvoli da je poljubi. Njih dve se međusobno izljubiše. Vanjin poljubac doduše izgleda samo tako što će zagnjuriti glavu, ali uredno dopušta devojčici da i ona nju poljubi.

Ulazimo u auto, a dečica nam mašu.

8 thoughts on “Da te poljubim

  1. Oduvek me je fasciniralo kako to kod dece, ljubljenje, grljenje i ispoljavanje neznosti ide spontano i kako je ruzno kad neki odrasli postani grubi …
    Da li je inace mazi? Ljubi li i iodrasle tako?:-)

  2. Slazem se, ako ista moze da nas raznezi i urazumi, natera da za trenutak ignorisemo gorcinu i zajedljivost koju donose godine, jesu deca, naivna i nevina. Plasi me cinjenica (ne smem da kazem ideja, mislim da se ostvaruje), da zivimo u svetu koji ne daje vremena ni respekta tim divnim i neznim bicima. Odrastaju sve ranije i pokusavaju da uhvate korak sa svetom i prinudjeni brzim tempom zivota, pravilima i nametnutim idejama…

  3. Medic! Oni su nesto posebno. Cista bica a ne ko mi odrasli…

    Btw, od kako se druzim sa majkama, i mene je uhvatio sindrom: – Hocu da budem majka ?! –

    pozzz i ljubac za Vanju !

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *