Oko pola 2, kad prođe spavanje ja dolazim po Vanju u vrtić.
Kad ide niz hodnik već se veseli i kad vidi me kroz staklo od vrata, samo što ne prođe kroz zatvorena vrata od sreće. Ja čučnem, ona me poljubi, i onda spazi Dedu u dnu hodnika i pojuri ka njemu.. Ja ostanem još minut-dva da mi kažu kako je bilo tog dana, a ona za to vreme Dedi “priča” šta je bilo. AAA uuuuu i sve tako.
Onda ja dođem i dok se obuvamo i oblačimo, ona mi na sav glas priča nešto BABABEBEBIBIBIMAMAEMEMIMIMIMI.
Ispriča mi dete šta je sve radilo.
Svi se u obdaništu iskidaju od smeha kako se ona ispriča samnom.
Znate li šta su patofne? Naravno da znate, one patikice koje deca nose po kući.
Trebalo je danas da idemo prvi dan u vrtić. Ali…
Bili smo danas u vrtiću na upoznavanju.