Neverne bebe

Stoji mi ova pesma danima, nedeljama, mesecima u draftu. Mislila sam da je nećete nikada videti. Zašto? E pa zato, ne pitajte me to, sada valjda više nije ni važno.
A onda, slučajno, gledajući Stat Counter, kako to radim svakog dana, vidim jednu posetu sa nepoznatog bloga. Šaptač snova.
Vidim tamo reči ove pesme. I ijekavicu. I knedla mi u grlu zastane, samo sam se nečeg prisetila. Jedan potpuno lični utisak, od pre mnooogo godina i jedna ijekavica koja mi je tada puno značila.

Poslušajte.

Neverne Bebe – Da ima nas

Korak iznad duge, tanka linija
opet svoje misli govorim na glas
koliko li ću puta oterati strah
samo da si tu i da ima nas

Prečicom od snova, korak ili dva
koliko je samo kilometara
pravim te od svega što mi neko da
nek dobar vetar snove pogura

Ref.
Pogledaj u sunce, iznad oblaka
to što tamo vidiš to smo ti i ja
pogledaj u nebo, pogledaj u san
to se zove ljubav to smo ti i ja

Opet svoje misli pricam na sav glas
ponekad o sreći i da li ima nas
sve dane tvoje kupiću
bas sve reči što se nikad ne čuju
sve dane što nam dušu spajaju
toliko te volim samo budi tu

Ja bih te sanjala

Vanja je danas za Vas izabrala ovo.

Ja bih te sanjala – Negative

Da nema sunca ni meseca,
ja mogla bih.
Da nema vode ni vazduha,
ja mogla bih.

Da nema stiha ni tonova,
ja mogla bih.
Ali, da nemam tebe,
šta bih tada ja?!

I da imam gde da odem,
ja ne bih otišla.
Da imam šta da kažem,
ja bih ćutala.

I da nekom drugom mogu,
ne bih mu pevala.
Jer da nemam tebe,
šta bih tada ja?!

Ja bih te sanjala,
Ja bih te sanjala,
Od snova te pravila,
Jer ako postojiš ti,
Postojim i ja…

Čuvam te

by Aleksandra Radović

Vešto skrivam tvoj lik od ljudi pomalo zlih,
k’o trn u oku sreća je za njih.
I nije mi teško jer znam…
sa tvog su mi lica dar i suze i smeh…
za dušu su lek oduvek!

Prste sklopim u dlan pred novi dan…
Željo jedina, dobro znaj da

Čuvam te…
Ne dam nikom da te dira
Na dlanu si moja tajna urezana!

Čuvam te…
Gde god krenem imam te.
Na dlanu si ti moja linija života, ljubavi…

 
 

Jolene

A rekla sam da ne volim pesme na blogu, ali ovo ne mogu da vam svima ne ispričam.

Priča počinje pre par meseci kad je Fly preporučio film o snowboardu “Follow me around”. Skinula ga ja, pogledala, dopao mi se da se ne lažemo. I u njemu ide pesma Jolene, od Dolly Parton. Slatka melodična pesmica, Dolly peva piskavim glasićem.

Negde u isto vreme, pu moja schvester oda mi tajnu RadioBlogClub-a.

I ta se pesma našla na mojoj play listi, i čuje se kod mene na kompu ponekad, poslednjih dana malo više, priznajem, kriva sam… Još jedna info, pre nego što pređem na glavnu priču. Muzika se čuje na slušalicama, a ne na zvučnicima, jer mene mrzi da svaki čas čačkam pozadi, da utaknem slušalice, a istaknem zvučnike (BTW ako neko zna postoje li zvučnici u koje je moguće da se utaknu slušalice, molim info, to je ono što mi treba).

Juče popodne, svira moja play lista, idu razni Simple Minds-i, Tears for Fears-i, Suzanne Vege i ostale pesmice, i u jednom trenutku počinje Jolene. Vanja počinje da se smeška, polu stidljivo dolazi do slušalica koje vise pored komp stola, i sva ozarena ciči od sreće. Skapiram ja da joj se sviđa pesma. Pomislim, vidi, nije samo Vlado Georgiev na repertoaru, imamo sad i ženski vokal… Završi se pesma, a Vanja u ljutnju, vuče me za rukav, gura mi ruku ka slušalicama. Treba li da vam prevedem? Ne, jel da? Traži da joj pustim ponovo. I ponovo. I ponovo. I ponovo. Jel vam dosadilo? Vanji nije. I ponovo. I ponovo… Koliko puta, ne pitajte… Srećom došlo vreme da se ide napolje, pa kad je ugledala patike, prošla je želja za muzikom.

Ja mislila, dobro slučajno. Pustila joj danas ponovo, kad ponovo ista situacija. Snimila sam i filmić, pogledajte, a pesmicu poslušajte.