Ljudi, danas je koji već januar, i evo nam PRVOG snega u Beogradu. A najavljuju ga već danima…
Ne mogu baš da kažem da volim kad padne sneg, ali klinci će se sigurno jako obradovati. Mene sneg u gradu obavezno asocira na gužve u saobraćaju, neraščišćene trotoare, bljuzgavicu kad krene da se topi, i uopšte prljavo, prljavo, prljavo… MRZIM sneg u gradu.
Sneg van grada je ipak nešto drugo… Divno, idilično, mirno, škripi, grudvanje, skijanje…
Ovaj glupi virus-bakterija, šta god li je, baš se drži. Temperature nema već dva cela dana … da ne ureknem. Još samo kašlja da se rešimo, i biće valjda OK. Jadna, ne zna više šta sve pije… Jedino što preko dana neće ništa živo da radi, osim da gleda reklame i teleshop. Užas. Kako prestanu reklame, ona počne da se buni, i ti moraš da juriš reklame na nekom drugom kanalu. Jedino je tako mirna, inače bi samo skakala, a kao treba da miruje.
Hahaha, da li je neko probao da smiri hiperaktivno dete, koje pritom ne govori i ne zna da ti kaže da li je gladna, žedna, da li joj je vrućina, ili je nešto boli, ili joj je prosto dosadno…
Pošto je ovih dana skoro sve vreme presedela u krilu, kad joj dam da hoda, skroz je nestabilna. Zato jedva čekam da to prođe, pa da opet bude ona stara… Da jurca iz jedne sobe u drugu, da moram da sam uvek korak iza nje, da pravi “red” u špajzu i kuhinjskim elementima, pretura po fijokama, baca igračke na sve strane… i da idemo na vežbe.
Eto, danas je trebalo da budemo na Dečjoj neurološkoj klinici radi ispitivanja, ali to je odloženo.
Dokle….videćemo.
Ali nadam se ne zadugo.
Vanji je danas bolje. Jutros nije imala temperaturu i boljeg je raspoloženja i aktivnija nego juče. Eno je sad spava…
Juče, budi se posle popodnevnog spavanja sa 38.2C. Dam joj malo Paracetamol sirupa, i bilo joj OK, vesela i aktivna kao i obično.
U toku noći, budi se plačući, ja je pipnem, a ona gori, 39.3C Tu krenemo na tuširanje (2:00) i spustim joj na 37.4C. Ponovo zaspe oko 3:30, i nemirno spava do jutra. Nije uopšte imala snage da se okrene, i tremor joj je bio jako povećan. Ona obično ima mali tremor, uvek, ali sad nije mogla rukom da pogodi usta koliko se tresla.
Ujutru temperatura 38.6C, odemo do pedijatra i dobije antibiotik i sirup za iskašljavanje, kaže da ima puno sekreta koji joj se sliva iz nosa. Prepodne je povraćala, i nije htela ništa da pije. Ceo dan bila kao slomljena.
Danas slavimo Božić.
Međutim, i tata se razboleo, pa se Vanja provodi kod Babe i Dede, a mi se ovde lečimo.
Toliko o Božiću…
Samo da se pokažemo.
Jeste da imam patch na oku, ali šta ima veze…
Već danima sam sa raspoloženjem u totalnom down-u, a sad me još i virus sustigao. E pa tako mi i treba kad sam za doček sa do pola zalečenim grlom išla na Trg. I naravno, sutradan opet užas. Tri dana se kao lečim vitaminima i kojekakvim babskim lekovima, ali ništa ne pomaže. Jutros počela sa antibioticima. Snage nemam ni trunke, iako su, hvala Bogu, prethodna tri dana Vanja i Miša bili kod njegovih, a ja se kod kuće odmarala.
Teška je brate ona, skoro 15 kg, a sa hodanjem nije baš najsigurnija. Moram u svakom trenutku da sam korak iza nje, ne smem uopšte da odem iz sobe ni minut, a da je ona bez nadzora. Zato, kad god idem da stavim ručak, do kupatila ili nešto slično, moram da je stavim u ogradicu. I zato me strašno grize savest, u ogradici mi izgleda kao da je u zatvoru. Ali moram, nemam drugo rešenje, bolje mi je to nego da zvekne negde glavom u neki ćošak, pa šta sam onda uradila!!
Eto, da se malo izjadam, inače sve je drugo OK. Od lekića manje spava, jako teško zaspi, mislim da joj je malo lošija i ravnoteža (lošije hoda), ima neredovnu stolicu…
U mojoj glavi je ogromna briga i neizvesnost oko odlaska u bolnicu i pretraga, strah od toga šta će možda pronaći, i još više od toga šta neće pronaći, a trebalo bi.
Još 7 dana neizvesnosti…
Mi ćemo večeras do grada, da se malo prošetamo.
Vanja će kod Babe i Dede na spavanje. A ujutru, videćemo…
Od kako je počela da pije Frisium, nešto lošije spava. U ponedeljak smo ujutru išli na vežbe, ali nije baš bila previše kooperativna. Kod Marije još i nekako, ali na radnoj skoro nikako. Doduše, nije bio Milorad (koga stvarno obožava) nego Milan. On je isto momak sasvim OK, ali Vanja kad se na nekog navikne, malo joj je uvek teže da se prilagodi na promenu.
Ja sam posle vežbi svratila do faksa, da od Vlade pokupim neke materijale, a nju je deda odvezao kod njih. Ja se nisam dugo zadržala. Ispostavilo se da je Deda Mraz već bio, u nedelju, a mi pojma nismo imali. Uzela sam paketić i otišla po Vanju. Vratili smo se kući oko 11. Možda je pre podne bila malo više pospana, ali neznatno. Dala sam joj ručak ranije, ali je zaspala tek oko 2. Bila je totalno komirana, i jedva sam je probudila posle sat i po. Posle je bila skroz OK. Uveče je zaspala oko 22:45, nešto kasnije nego obično, ali ranije nego prethodna dva dana na leku.
Bili jutros na vežbama, posle otišli kod Babe i Dede, Vanja ostala kod njih a ja u 12 kod neurologice.
Kaže ona može da bude čak i da zapravo nije ništa nego da je tog dana bila jako umorna, u da se inace teško uspavljuje (sto je tačno donekle), a može da bude i da ima nečeg. Zato kad prođe NG, da 11.1 dođemo i da nas prime u bolnicu (mene i nju), ne moramo da ostanemo da spavamo, ali da budemo kao u dnevnoj bolnici, da njoj bude pod okom, tako će ona moći da vidi šta sve ona radi u toku dana. Oni ovde imaju relativno fini tzv. bebi deo, sa odvojenom kuhinjicom i kupatilom sa mislim 3 kreveta, kao neki apartman za mame i malu decu. To je novo renovirano pre oko godinu, mozda čak i manje. Tamo će da joj nekoliko puta uzastopno naprave EEG, i onda će videti. Do tad da pije ovaj lek (a taj lek je posebna priča, o tome čitaj dalje), biće tu i taj dr (zapravo neki Docent koga kad pomeneš, kao da si Boga pomenuo) koji je čitao EEG. Dakle, tako smo se dogovorili. Ja joj kazem da treba da je vodim i da je pregleda ortoped (tako rekla fizijatrica) a ona kaže, da ćemo i to tamo da napravimo. Što je za mene super. Ne znam otkud na neurološkoj klinici ortoped, ali boli me uvo, tako je dobro.
Posle ja išla kod pedijatrice da uzmem sve upute za bolnicu i sve drugo, i ona mi kaže da taj lek frizijum nije na recept. Meni to bilo malo čudno, uopšte mi nije palo napamet da neki lek koji se deci propisuje uopšte može da bude da nije na recept, mislim ok za one sirupe za kašalj i tako to, ali ipak je ovo lek za umirenje. Totalni haos. Uđem ja u apoteku u Domu zdravlja i oni nemaju, u prvu privatnu (gde ima sve što hoćeš) i nema… i žena mi kaže da je deficitaran…
Ja onda odem kod keve, nazovem neki telefon za info o lekovima i oni mi kažu NEMAMO NIKAKVE INFO O FRIZIJUMU. Ja tu freak. Sad ja pojma nemam šta ću, idem do kuće pešaka, uđem u svaku živu apoteku, nigde nema, ali nabavim dva broja telefona nekih apoteka za koje su znali da su taj lek nabavljali, pa da pitam da li imaju. U poslednju apoteku (neka nova vrlo neugledna u kojoj misliš da ništa nemaju, a nalazi se na 20 m od naše kuće) uđem ja, ona žena mrtva ladna kaže, da da, imamo, koliko vam treba. Ja sad kažem pa ne znam jedna kutija.. Ona žena vidi da ja pojma nemam, kaže ima u kutiji 100 kom, za koga je, koliko pije, možete da uzmete i na tablu (10 kom). I tako ti ja uzmem 3 te table, dobiješ onako bez onog papirića o upotrebi i tako to.. Kaže ona mi ga uvek imamo, evo vam broj tel. pa vi pitajte. Ja se tu oladim. Inače sam vec mislila da Miljanu kažem da kupi, i da posalje nekako brzinski DHL ili nesto, ali eto dobro je ispalo na kraju. Sad ćemo još da vidimo kako će da deluje. E, da i još su tabletice tako minijaturne, imaju crtu za pola, ali nemam pojma kako ću da je podelim na cetvrt.