Category: O meni

Šta je poenta pomoći? Da se onaj koji pomaže oseti nadmoćnim, da se onaj kome se pomaže napravi zavisnim, ili se to zaista radi iz ubeđenja da je pomoći dobro zbog onoga kome pomoć treba ne očekujući pritom zauzvrat ništa.

Ako nekome pomažeš ne radiš to da bi mu kasnije nabijao na nos kako si mu pomogao, nego to radiš jer misliš da tako treba i ne trubiš o tome da svi znaju da si baš ti to učinio. Pomoći nekome i kasnije mu nabijati na nos sve vaše pomoći, gore je nego da mu nikada niste ni pomogli. E tako se ja osećam ovih dana, nedelja, meseci.

Potrebna mi je pomoć, priznajem, i moram da je prihvatim, ali me boli, strašno me boli konstantno davanje do znanja da su oni zaslužni za ovo ili ono, da sam ja loša zbog toga što mi je pomoć uopšte potrebna.

I mrzim, počinjem da mrzim sebe što nisam dovoljno jaka da sve sama uradim, da pronađem rešenje i sprovedem ga onako kako je to najbolje za mene i moje dete. I nemam, još uvek nemam tu snagu da me pokrene.

RainDog, onaj iz Special thanks, mene, eeeej, meeneee odabrao od svih ovih finih blogera da budem na prvom mestu njegove cool liste. Ali ne samo to, nego ceo pasus napisan kao obrazloženje, ostala sam bez teksta, zgranuta, obradovana, i strašno ponosna da shvatim da neko ko me nikad nije video ni čuo, ko me poznaje samo iz ovih par redova napisanih, o meni ima onakvo mišljenje.

A htela sam da napišem o nečemu što mi se desilo večeras, nečemu ružnom i tužnom, ali ovo je zasenilo sav moj bes koji sam osećala do pre pet minuta, kad pročitah listu i još više obrazloženje. Čudno je, mnogo je čudno kako oni koji su dalje mnogo bolje vide stvari od onih kojima si ispod nosa.

Rain, hvala ti do neba što si me oraspoložio večeras.

Najviše mrzim na svetu kad se neko prema meni ponaša kao da visim na čiviluku, i čekam da me skinu.

Koliko god lepo bilo to što neko želi da mi učini nešto, ja ipak volim da to znam unapred, kako bih mogla da organizujem svoje vreme.
Saznati u pet do dvanaest da će neko nešto da uradi u dvanaest, skoro je isto kao da to nije uopšte ni uradio.

Pa osnovni je red da svoje postupke koji imaju veze sa nekim drugim, tom drugom najavite razumno unapred.

…godina.

Nemam običaj da pravim rekapitulaciju, šta sam postigla a šta nisam.

Želim samo da kažem da mi je kraj ove godine doneo nečeg lepšeg i boljeg u mom životu, neke stvari se polako postavljaju na svoje mesto.

Ni planove ne volim da pravim, nisam dobra u tome, mnogo mi se češće dešavalo da se planirano ne ostvari, već nešto sasvim drugo. Mnogo bolje i mnogo više postignem bez plana, to sam sama sebi već dokazala. I zato, opet neću planirati.

Želje su drugo, neke će se ispuniti, neke možda neće, videćemo. Evo nekih od mojih želja za nastupajuću godinu.

Želim da moje BLAGO izgovori svoju prvu stalnu reč ove godine.
Želim da moje BLAGO i dalje uživa u vremenu provedenom sa vršnjacima.
Želim da počnem da radim, mnogo mi posao nedostaje.
Želim da krenem da razmišljam u pravcu daljeg usavršavanja.
Želim da naučim nešto što ranije nisam umela.
Želim da počnem da radim nešto što sam ranije umela a kasnije prestala.

Želim ovom malom društvu koje čita ove postove, zdravlja cele godine, nemerljivo ljubavi, svu sreću ovog sveta, i uspeha u onome što radite.
Želim da lično upoznam nekoliko ljudi iz ovog malog društva.

Ljubim vas sve, srećna vam Nova 2007.