Category: Vrtić

Uveče, posle večere i kupanja sedi na trosedu, pokrivena ćebetom, gleda TV. Ne voli da je pokrivena, očas posla izvuče nogu ispod ćebeta, i pipka se po prstićima. Svako malo, ja moram da je podsetim.
“Vanja ne otkrivaj se.”

Ponekad uvuče noge pod ćebe, ali uglavnom ja moram da ustanem da to uradim umesto nje.

Posle ide u krevet, a jorgan je u milisekundi već kod nogu, iako je uredno zaglavljen sa obe strane između kreveta i dušeka. Ne vredi ništa.

A strah me je da će da nazebe ako spava otkrivena, noću nije baš tako toplo.

I tako mi muku mučimo sa pokrivanjem.

Danas, uzimam je iz vrrtića, kad mi defektolog ispričala novost.

Između užine i ručka, vreme je za odmor, razmeste im krevetiće. Vanja ustaje. Vraćaju je, ali ona “svraća” do nove devojčice koja je od skoro tu, i povlači prekrivač da je pokrije.

Još samo da na sebe primeni…

Već neko vreme idemo u vrtić ranije, oko pola osam. I L. dolazi u isto vreme, dovodi ga tata.

Jutros, mi smo stigli par minuta ranije, skunuli jaknu, kapu i šal, i obuvamo patofne. Oni nailaze, i L. kaže

“Dobro jutro Vanja”

Nasmejasmo se, ja odgovorila u Vanjino ime. Taman smo se obuli, i krećemo ka vratima, kad će L. opet

“Čekaj lepotice!”

“Boga mi, opasan si ti, tako mali, a opasan” ja odgovaram.

“Ma nema kod njega zezanja” komentariše L. tata.

“ima, ima” opet će L.

A u međuvremenu, ja bezuspešno pokušavam da Vanju odvedem, držeći je za ruku, do vrata, ona se ne da, čeka L. I onda, zajedno, odlazimo do vrata, L. ulazi, zove tetu, kaže:

“Evo meee, a i Vanja je tu!”

I njih dvoje odlaze put sobe, držeći se za ruke.

A ja, pitaj Boga zašto, opet nisam ponela fotoaparat.
L. ima na onoj blur-ovanoj fotki sa screensaver-a stoji levo od Vanje.