Posted in Napredak, Vrtić

Stepenice

Ovako je bilo prošle godine.

Tada, pa i danas, kad silazimo niz stepenice držim je čvrsto za ruku, a ona se sa druge strane pridržava za gelender. Često se dešava da uopšte ne pazi niti gleda gde staje, nego preskače po dva, nekad i tri stepenika. Sigurna je valjda da je ja držim. Iz tog razloga, ni na pamet mi ne pada da je pustim, a pritom je još zima, jakne su debele, i otežavaju njene ionako nespretne pokrete.

Pre nekoliko dana, dolazim u vrtić po nju, i zadržavam se nekoliko minuta na vratima pričajući sa defektologom. Ona se šetka po holu (na spratu smo), ja bezbrižno znam da ona neće sama krenuti niz stepenice, već smo to skoro ustalili. U jednom trenutku, defektolog koja gleda iza mene šta Vanja radi, kaže mi:  “pa ona silazi sama niz stepenice, eno je na pola”. Ja zabezeknuta, nas dve poletesmo do stepenica, a ona sigurna, stoji na polovini, i gleda u nas, sva ponosna. Siđem ja do kraja niza stepenica, pozovem je da siđe do kraja. Siđe ona, naravno. Pohvalismo je, jako dobro reaguje na pohvalu. Onda sledi penjanje, no to je dosta lakše, i to je već ranije znala.

Sutradan sam ponela FA, čisto da zabeležim. Od sad koristi svaki trenutak da stepenice još bolje izvežba.

Meni iskreno taj njen silazak deluje vrlo nesigurno, međutim, silazak nogama naizmenično, ona pokazuje da je sigurna.

Evo, pogledajte pa procenite sami.

16 thoughts on “Stepenice

  1. Vanjice BRAVO! 😀

    Zaista se radujem, i verujem da će, voljom koju Vanja ima, svaki naredni korak biti lakši i sigurniji.
    Veliki poljubac za obe !

    1. Hvala svima 🙂

      Ja sam se sad malo navikla na pomisao da može sama da silazi, ali kad sam je prvi put videla, želudac mi je bio otprilike u grlu…

  2. Boze, koliko puta sam pogledala ovo i svaki put hocu nesto napisati, ali mi nesto stoji u grlu….srecna sam, presrecna zbog Vanje!
    Vanja, predivno dete….BRAVO!
    Voli te teta Jeca

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *