Male priče iz života
Ja sam ovih dana, zapravo bolje rečeno nedelja, bila baš bolesna, toliko da je Vanja morala da propusti oba Deda Mraza, onog u vrtiću kao i onog kod mene na poslu.
Eee, ali i mi Deda Mraza za trku imamo. Komšija, dva sprata iznad nas, gluvonemi gospodin, sa pravom belom kosom i bradom, svake godine “igra” Deda Mraza. I ove, kao i svih prethodnih godina, svratio je i kod Vanje.
A i meni se ispunila novogodišnja želja.
Mesecima stoji u ćošku, bez baterija, nepogledano. A onda, pre neki dan, odjednom, učinilo joj se valjda poznatim, izvadi ga iz budžaka i donese mi u krilo.
To je ona “guralica” za bebe koje prohodavaju, njoj je bilo malo “po veličini” kad ga je dobila, ali je bez obzira oduvek bila jedna od retkih igračaka koja bi joj držala pažnju duže od 15 sekundi.
I tako ja, stavih joj nove baterije, ali nije se odmah setila kako se sa tim igra, gde šta treba pritisnuti. Trebao joj je jedan dan da se priseti.
I tako danas, probi mi uši ceo dan sa “Old McDonald had a farm”
Old McDonald
Old McDonald had a farm, E-I-E-I-O
And on his farm he had a cow, E-I-E-I-O
With a “moo-moo” here and a “moo-moo” there
Here a “moo” there a “moo”
Everywhere a “moo-moo”
Old McDonald had a farm, E-I-E-I-OOld McDonald had a farm, E-I-E-I-O
And on his farm he had a pig, E-I-E-I-O
With a (snort) here and a (snort) there
Here a (snort) there a (snort)
Everywhere a (snort-snort)
With a “moo-moo” here and a “moo-moo” there
Here a “moo” there a “moo”
Everywhere a “moo-moo”
Old McDonald had a farm, E-I-E-I-OOld McDonald had a farm, E-I-E-I-O
And on his farm he had a horse, E-I-E-I-O
With a “neigh, neigh” here and a “neigh, neigh” there
Here a “neigh” there a “neigh”
Everywhere a “neigh-neigh”
With a (snort) here and a (snort) there
Here a (snort) there a (snort)
Everywhere a (snort-snort)
With a “moo-moo” here and a “moo-moo” there
Here a “moo” there a “moo”
Everywhere a “moo-moo”
Old McDonald had a farm, E-I-E-I-O
Bila nam danas Baba.
Posle ručka, mama sređuje po kuhinji, pustila mi na kompu neke spotove da gledam, a Baba mi čita knjižice. Mama dolazi, nešto “prčka” po kompu, ali sad više ne vidim spotove, samo čujem pesme. Gledam ja, gledam, al ne vredi, nešto se drugo vidi, nisu moji spotovi. Šta sad? Od Babe nema mnogo vajde. Sad ću ja to sama da probam. Gde beše onaj miš? Hm… šta se sa njim radi?
Ne, znam šta ću, ima ono crno sa slovcima, samo moram da izvučem, mama ga negde sakrila. Ček da vidim… Evo, našla sam ga. Koje sad da ispritiskam? Ovo dugačko najviše volim, ali ništa se ne dešava.
(utom Baba zove Mamu da dođe, da joj pokaže šta ja radim)
Evo Mame, sad će ona da popravi. Tooooo, opet vidim moje spotove. A ti Mama, sad idi…
(moram da je povučem za ruku, da ide u kuhinju, a ne da mi ovde smeta)
Ne smetaj mi više, moram da gledam ovde ko mi peva.
Buđenje, noša, oblačenje, idemo u vrtić.
Vanja spremna čeka kod vrata da ja obučem jaknu, uzmem kesu sa njenom garderobom i krećemo. Zna ona da se vrata otključavaju, čačka ključeve. Ok, spremne smo, krećemo, čeka nas čika 944 kao i svakog jutra ove nedelje.
Otključavam, otvaram vrata i kad se nisam srušila. Mrtav miš na otiraču. Gurnem ga nogom da Vanja ne vidi, jer bi već krenula da ga dohvati, a nema šanse da joj objasnim da se to ne dira. A mišić je mali, oko 5-6 cm, mislim valjda je mali, ja nisam nikad videla miša, osim na crtanom filmu. Silazimo niz stepenice, polako. Otvaram ulazna vrata, i vidim mačku ispred vrata, sva važna, gleda me pravo u oči, i shvatim šta se desilo.
Sećate se one mačke Mice? E pa ta mačka Mica nam je ulovila miša, i donela ga da se pohvali svojim trofejem. Sad sam apsolutno sigurna da je to bilo u pitanju.
Edit by Škrabalica:
Miš je dobio grip
Pa je seo u džip
I prevalio put dugačak
Da ga pregleda dr MačakDoktor pacijenta štipnu
Pacijent nešto zucnu
Doktor mu leđa pipnu
Zatim ga u čelo kucnuSA MOJE TAČKE GLEDIŠTA
NIJE TI NIŠTATo kaza
Pa gasmazaostavi na otiraču
Ovih dana, kad dođem po Vanju u vrtić, ona je presvučena, u drugi duks i druge pantalone. Neko bi pomislio da se upiškila. Ali neee.
Vežbamo samostalno pranje ruku.
Pa smo malo oprali i duks i pantalone, mama sigurno nije dobro oprala.
Znate li koja je Vanjina omiljena igračka? Knjižica.
Današnji primerak:
Lija
Iz Lijinog stomaka čuje se muzika jaka…
Jednom, dvaput, peti put, deseti, osamdeseti…
Ja već presušila, sve pokušavam da je prebacim na neku drugu aktvnost, ali ništa mi ne vredi…
Setim se, počnem da šapućem, sve razgovetno. Vanja prilazi, pravi namrgođenu facu, hvata me čvrsto za usta, izgovarajući EEEEEEE, onako baš ljutito, uzima mi knjigu, okreće se i odlazi. Naravno, napravi “krug” oko fotelje, i vraća se, ponovo mi pruža knjigu. Ja prve dve tri reči izgovorim na glas, pa opet počinjem da šapućem.
A smešno mi je, hoću da crknem, a ne bih da njoj pokažem da se smejem, jer zapravo kapiram da je ona shvatila razliku u tonu između glasnog govora i šaputanja, kao i da se taj glasni govor ima sve veze sa ustima…
Evo vam dve stare fotke, čisto da vidite koliko je verna knjizi.
Novih će nadam se biti vrlo uskoro, jedva čekamo.
15h vrtić: Idemo kući. Kaže teta, super je bila danas, odlično je ručala, spavala je, jedva sam je probudila (ovde ja zakolutam očima, opet će večeras biti akcija do 24h, no, nije nam to sad tema).
16h kod kuće: Baba došla i donela maline. Na maline stavila Nesquick (sad će milepile ovde da mi održi lekciju), i Vanja sve pojela.
Ustaje, malo skakuće, pročitali knjižicu dva tri puta. Odlazi do stola, dobro poznata unutrašnja crvena kesa od Plazma keksa (sa ukusom jabuke i cimeta, naravno) je tačno gde treba, uzima je i donosi mi. Ništa ti Baba ne vrede maline, nisi mi dala keksa… Pojela 3-4 keksa (ima i malo mrva po tepihu, al’ to će mama časkom da usisa posle), u kesi nema više, traži još. Odoh ja do špajza, nosim još jednu kutiju. Utom se setim da sam danas pekla bundevu, posipam je žutim šećerom i nosim ispred komp-a, gde bih drugo. Otvaram kutiju, dajem joj keks, ali ona ugledala bundevu, hoće i ona.
– Hoćeš? – kažem ja.
Naravno, šta pitaš… Jednu kašičicu, pa još jednu, i još… Pojede pola parčeta.
Utom Baba pita (mene): – Jel si probala, jel dobra?
– Pojma nemam, nisam još stigla da probam, Vanja mi pola pojela…
Ko je ono beše komentarisao da joj ne dajem da jede…
Obdanište. Imam 6 godina. Priprema se oproštajna priredba pred polazak u školu. Traži se ko će biti voditelj programa. Od dece, podrazumeva sa.
Background: u ona davna vremena, najpopularnija voditeljka je bila Dunja Lango, čiji je sin, Istok, išao sa mnom u obdanište.
Naravno, svako bi da najavljuje program, da se bar malo nađe u ulozi koju ima pomenuta ekstra popularna voditeljka. Vaspitačice se dosetile, da nas klince testiraju. Izgovaramo brzalice. Jednu prostu.
Na vr’ brda vrba mrda.
I uglavnom se svi spetljaše, nas troje (dve devojčice i jedan dečak) ostali u “užem izboru”. Na kraju, posle druge brzalice, ne sećam se koja je bila, izabraše mene.
A ja, mislila sam da sam najvažnija na svetu u tom trenutku. I bila sam.
Malo research-a na netu dovodi me do brzalica na 108 jezika
Najveću zbirku brzalica na srpskom pronađoh na sajtu Zmajevih Dečjih Igara i tu mi se upali lampica da sam link na ovaj sajt negde već videla. Pa da, naravno, kod Eniaca, pod My Work (his work, da se razumemo).
EDIT: dodate slike (klik na sliku za veću)
Pojma nemam što, setih se ovoga.
Imam oko 3 ili 4 godine. Imam manje od 4 godine, jer se tad rodio moj brat od ujaka, a ovo je bilo pre toga. Preko nedelje sam kod Babe i Dede. Lokacija centar, 29. novembra 29. Svakog dana idem sa Dedom pre podne na Kališ. Peške. Nije to baš blizu, sad bi me mrzelo, priznajem. Posle Doma Armije idemo ulicom Braće Jugovića. Na uglu sa Dobračinom je Banka. Ima reklamu u obliku kocke koja se okreće oko svoje velike dijagonale. Piše na njoj nešto.
– Deda, šta je ono? – pokazujem prstom.
– Reklama.
– Kakva reklama?
– Kocka koja se okreće.
– Deda, a šta piše?
– Privredna Banka Sarajevo.
Nastavljamo do Kališa.
Petak popodne, idemo kući. Na Novi Beograd. Prolazimo kolima ulicom Braće Jugovića.
– Tata, vidi Privredna Banka Sarajevo.
– Otkud znaš?
– Pa piše na kocki.
– Jel?
– Da, pročitao mi Deda.
Aaaaaaaaaah…
Kako ovo moje dete može da izdrži da ne spava toliko, nikako mi nije jasno.
Juče, uzimam je ja iz vrtića, i kaže mi defektolog da je spavala… Uh, kažem ja, onda znači do 12 nema spavanja. Zamolim je da je ne stavlja, ili baš ako zaspi, da je budi posle 30 minuta.
Uveče, naravno, spavanje nemamo u planu, gledanje TV-a i posle skakanje u krevetu. Zaspala sinoć oko 23h45. Buđenje jutros u 7. Vrtić. Nije spavala, i evo sad je zaspala u 23h00.
Što je mnogo, mnogo je. A pritom ceo dan samo đipa, ne prestaje. Gde pronalazi toliku snagu, ne znam…
A pre neko veče, morala sam krevetac da doguram u dnevnu sobu. To je ovako izgledalo.
Konačno je zaspala gledajući tv, ali prvo se vrtela, sve okolo razgledala, totalno zbunjena, ne znajući kako u krevetu, a u dnevnoj sobi. A tek kad se ujutru probudila! To je tek bio totalni zbun…
Fotke su naravno sa fon-a, još čekamo FA…