Stoji mi ova pesma danima, nedeljama, mesecima u draftu. Mislila sam da je nećete nikada videti. Zašto? E pa zato, ne pitajte me to, sada valjda više nije ni važno.
A onda, slučajno, gledajući Stat Counter, kako to radim svakog dana, vidim jednu posetu sa nepoznatog bloga. Šaptač snova.
Vidim tamo reči ove pesme. I ijekavicu. I knedla mi u grlu zastane, samo sam se nečeg prisetila. Jedan potpuno lični utisak, od pre mnooogo godina i jedna ijekavica koja mi je tada puno značila.
Poslušajte.
Neverne Bebe – Da ima nas
Korak iznad duge, tanka linija
opet svoje misli govorim na glas
koliko li ću puta oterati strah
samo da si tu i da ima nasPrečicom od snova, korak ili dva
koliko je samo kilometara
pravim te od svega što mi neko da
nek dobar vetar snove poguraRef.
Pogledaj u sunce, iznad oblaka
to što tamo vidiš to smo ti i ja
pogledaj u nebo, pogledaj u san
to se zove ljubav to smo ti i jaOpet svoje misli pricam na sav glas
ponekad o sreći i da li ima nas
sve dane tvoje kupiću
bas sve reči što se nikad ne čuju
sve dane što nam dušu spajaju
toliko te volim samo budi tu
Jutros, krenula ja do samoposluge iza ćoška, i na 20tak metara do prodavnice, ide mi u susret ciganka vodi za ruku dete od oko 8 godina (obe izblajhane neočešljane kose – to sam jedino uspela da primetim) i traži mi pare da kupi hleb devojčici. Ja kažem, nije problem, evo je prodavnica, taman idem tamo, kupiću ti ja hleb. Šta mi je samo svašta rekla, ne umem ni da ponovim… u stilu: šta ja ima njoj da kupujem hleb, tražila mi je pare.