Nove pahulje

Prošle godine sam pravila pahulje od papira, pa ovog puta reših da se okušam u nekoj drugoj tehnici. Ideja je stigla od katy elliott koja ih je pravila prošle i pretprošle godine.

Makarone ovog puta na tapetu, u obliku točkića, kad onih u obliku cvetića kod nas nema. Točkića je bilo u Merkišu, znam sto posto, a onda kad sam se ja prisetila da bi trebalo da ih kupim, odjednom ih više nije bilo. Onda tražim u jednoj, drugoj, petoj radnji… nigde ih nema, tamo gde ja inače svraćam. Onda dobih info gde su viđene, pohitah u drugu radnju istog lanca, i konačno ih nađoh.

Prvo je potrebno probrati odgovarajuće, koje su iole pravilnog oblika, takvih je bilo oko trećine, proveravan je svaki pojedinačni komad iz jednog pakovanja od 500g.

Pomislila sam prvo da ih spajam nekim jestivim lepkom, nađoh neki na netu, isprobah neku varijaciju na temu, ali sve je bilo vrlo muljavo i krto, tako da se brzo predomislih, i vratih na dobri stari OHO lepak. Prvu turu sam lepila na aluminijumskoj foliji, koja se relativno lako skidala sa zalepljene pahulje, ali ne dovoljno lako. Onda poslušah savet sa jednog od linkova na kome sam i pronašla inspiraciju da to radim na pek papiru, i da pahulje povremeno okrećem. Da, lakše se odlepljivalo tako, ali je veliki deo lepka ostajao zalepljen za makarone popunjavajući neke od šupljina. Prevazilazeći sva moja očekivanja lepku je trebalo 24h da se potpuno stvrdne, i da pahulje budu spremne za sledeću fazu – bojenje.

Trebalo je prema savetu da koristim boju na raspršivanje – u bombi. To nisam ni potražila. Bojila sam belom temperom, probala četkicom, pa mi se učinilo pipavo i nedovoljno dobro, onda sam probala da u malo vode razmutim istu temperu, i da napravim ‘kupku’ od boje, naivno očekujući povoljan ishod. Bilo je tek blago obojeno, ali ni blizu očekivanjima, pa se vratih četkici. Veoma pipavo, i prljavo, bila sam umazana skoro do lakata.

Želela sam da ih uvaljam u neke šljokice, ali ne nađoh srebrne, pa sam mkupila crvene i zelene. Nisam ih iskoristila, poslužiće za nešto drugo, čitajte da vidite zašto.

Sušenje je trajalo relativno kratko. Provukla sam srebrnu tračicu, i tu se moja akcija ovogodišnjih pahulja od makarona završila. Tokom procesa pravljenja, nekoliko pahulja mi je slučajno ispalo, i polomilo se. Veoma su, veoma krte, tako da sam od nekog daljeg ukrašavanja ovih pahulja odustala.

U par reči: mnogo muke ni oko čega.

polomljena pahulja polomljena pahulja neupotrebljeni glitter

pahulje od makarona

Pretraživali ste:

    pahulja od papira pravljenje (102), ukrasi od makarona (19), 3d pahulja od papira (15), pahulja (11), pahuljice od makarona (1)

Zimsko oblačenje

Svako jutro se ponovo prisetim zašto više ne volim zimu.

Ko nije probao da nekome ko ne sarađuje obuče hulahopke, ko ili se ukruti pa moraš na silu da savijaš zglobove, ili se olabavi pa moraš i da držiš i da oblačiš, prva ‘nogavica’ još nekako i uspe, ali drugu potrefiti, to je umetnost.  Silno se oznojiš dok sve lepo jednako zategneš. Naravno uvek bar jedan broj veće, jer one koje su taman, nemoguće ih je obući.

Kad obučeš hulahopke i pantalone, misliš sad je gotovo. Ali avaj. Duboke cipele su sledeće. Ne ume da progura prste napred, i petu da spusti do dole. Onda treba da otvoriš cipelu potpuno (čičak je tu od pomoći) guraš nogu na silu tako da prvo uđu prsti koliko god mogu, a onda guraš nogu odozgo na dole, dok peta ne legne. A kad legne onda brzinski da zatvaraš čičkove, jer će krenuti da izvlači nogu nazad. Čizme su naučna fantastika.

Pritom, kad je dete manje, onda ga obuvaš tako što ga staviš u krilo, pa to izgleda kao da obuvaš sebe. Ali kad je dete veće, to prestaje da bude izvodljivo, pa obuvanje traje recimo 10tak minuta, bez preterivanja.

Ok, sad smo se obuli. Sad treba kapa. Pa šal. Onda jakna koju zakopčaš. Dok se okreneš da se ti obučeš, pošto ako oblačiš dete obučen, bićeš gola voda u roku od 30 sekundi, jakna je potkopčana, šal odmotan, a kapa je preko očiju. Kad okreće glavu levo desno, na neki način glava se okreće, a kapa stoji, ne umem da objasnim ovaj fenomen. Rukavice su takođe naučna fantastika, bilo one sa jednim prstom, bilo one sa prstima. Zanimljivo je da se stavljaju, i prsti provlače, ali narednog sekunda je zanimljivije da se ponovo skinu.

Onda izađeš napolje. Ako pada nešto, recimo treba da staviš kapuljaču. Kapuljača je neprijatelj, i ne sme da stoji na glavi, nikad, istog momenta je kapuljaču potrebno skinuti…

Eto, tako izgleda prosečno zimsko jutro.

I sad oni koji bi da me razuvere, i ubede u to kako je zima divna i krasna, samo nek probaju da obuku nekog ko ne sarađuje u oblačenju, ili nekog ko se protivi i otima svakog sekunda. Jednom. I odustaće odmah.

Kad će više to proleće…

Pretraživali ste:

    zimsko jutro sastav (40), kraca noga kod dece (11)

3. decembar

3. decembar, međunarodni dan osoba sa invaliditetom
Da obeležimo još jedan međunarodni dan osoba sa invaliditetom.

Od prošle godine do sad, glavna tema bila je inkluzija, koja je ušla na velika vrata i uz  dosta buke, i ne prolazi preterano slavno.

Često su pominjane institucije: u aprilu,u junu,
Najavljeni su lični asistenti: u maju,
Bilo je reči o novom velikom dnevnom boravku: u septembru,
I onda, ponovo, u novembru, pred obeležavanje dana osoba sa invaliditetom, opet mnogo više pominjanja u medijima:
Rastimo zajedno, Raspisan konkurs za podršku porodicama dece sa smetnjama u razvoju, Kako žive deca sa smetnjama u razvoju u Srbiji.

Vanja i ja vas pozdravljamo do naredne godine.

Pretraživali ste:

    tudja nega i pomoc septembar 2012 (11)

Kako žive deca sa smetnjama u razvoju u Srbiji?

Jutros, na Radio Beogradu 1, emitovana je emisija Magazin sa temom uključivanja u društvo dece sa smetnjama u razvoju.

Zaista odlična emisija, preporučujem da poslušate. To možete uraditi na sajtu RTS-a, ili ovde (dole u playeru sa e-snips sajta, samo kliknite na play dugmence).

Kako žive deca sa smetnjama u razvoju u Srbiji? Koliko ih je? Zašto ih često nazivaju „nevidljivom decom“?

Zašto ih je samo 15% uključeno u neki od oblika sistema obrazovanja? Koja vrsta podrške je najpotrebnija njima i njihovim porodicama? Koliko smo spremni da ih prihvatimo? Na kom nivou je naša svest o potrebi uključenosti dece sa smetnjama u razvoju u društvo? Gde smo zakazali?

Današnju temu i pitanja Magazina o socijalnoj inkluziji dece sa smetnjama u razvoju, pokrećemo u okviru kampanje „Rastimo zajedno”, koju vode Radio-Televizija Srbije, Unicef i Ministarstvo rada i socijalne politike.

Urednik i voditelj Tanja Zeljković

izvor Magazin

Powered by eSnips.com

Pretraživali ste:

    tudja nega i pomoc potrebna dokumentacija (20), tudja nega i pomoc za oktobar 2012 (20), tudja nega i pomoc za decu (2)

Ton, kamera – akcija!

U našoj se uličici snima film.

Nemam pojma koji je film, moj twitt prijatelj momsab nagađa da je možda Bjelogrlićev Montevideo Bog te video, sudeći po vremenu radnje.

Juče ujutru, krećemo u vrtić, vidim razapete trake duž trotoara, pomislim, o ne, opet će nešto da kopaju, valjda neće drveće da potkresuju, nije sad vreme. Vraćam se, saznam u prolazu da će se oko podne snimati film.

Evo male foto sesije, sa moje nove igračke Canon SX200 IS, još uvek se upoznajemo.

snima se fillm snima se fillm snima se fillm
snima se fillm snima se fillm snima se fillm

Ja sam naravno totalni nepoznavalac aktuelnih dešavanja u srpskom filmu, te nikog od prisutnih nisam prepoznala.

Kiša je dva puta glumce i ekipu poterala u zaklon, a ono što su oni iza sebe ostavili kada su svoj posao završili, bilo je, naravno đubre. Mnogo je bilo teško ove kese odneti 30tak metara dalje do kontejnera.
snima se fillm

Biram da recikliram

Mislila sam da propustim pisanje o radionici, ali evo ipak njenih rezultata.

Pre neki dan u rss iskočilo mi ovo
cvetovi od papira
(photo by make and takes)
i obećah da ću pokazati kako su naši u vrtiću (roditelji i defektolozi, dečica su naravno pomagala) napravili nešto slično. Radionica je bila u okviru obeležavanja dana planete Zemlje, tema je bila Biram da… naš vrtić imao konkretnu temu — recikliranje.

Ja sam samo ušla, i otišla da gledam druge vrtićke aktivnosti, a oni su napravili sve ovo. Pogledajte!
Drvo na ulazu
Drvo na ulazu Drvo na ulazu
Drvo na ulazu Drvo na ulazu Drvo na ulazu

Štand sa sitnim rukotvorinama.
Štand razvojnih grupa

I naše cveće, slično onom sa prve slike.
Papirno cveće Papirno cveće

Pretraživali ste:

    cvetovi od papira (113), obradovao sam se sastav (11)

Oldtajmeri

Pre nekoliko dana sam naišla na ovaj divan video, San Francisko 1905, pre prvih početaka upravljanja saobraćajem. Izgleda li vama ovo haotično? Možda malo, mada, izgleda da su se tadašnji učesnici u saobraćaju vrlo lepo snalazili, ipak ih nije bilo toliko mnogo da bi im saobraćaj donosio i nevolje. Uskoro posle ovoga će početi.

To me je podsetilo na neke od starih fotografija Beograda koje sam gledala kod twitteraša @shmeksi-ja na Unkool blogu, pogledajte ih i vi ovde i ovde, kao i na ostalim postovima ovog divnog bloga.

Onda se prisetim da je uskoro opet izložba oldtajmera, prethodne sam propustila. Ovog puta izguglah pa neću propustiti.

Ima još mesečak dana do narednog skupa Udruženja istoričara automobilizma, koji se svakog proleća održava na Saobraćajnom fakultetu. Za sve vas, prenosim vest:

Ostalo je još mesec dana do 4. redovnog godišnjeg skupa Udruženja istoričara automobilizma koje će se tradicionalno održati na Saobraćajnom fakultetu u Beogradu (Vojvode Stepe 305).

Datum održavanja je 10.04.2010. (subota), a trenutni program izgleda ovako:

10.00-14.00 IZLOŽBA ISTORIJSKIH VOZILA NA PLATOU ISPRED FAKULTETA
10.00-14.00 IZLOŽBA MODELA AUTOMOBILA
11.00-12.30 IZLAGANJA IZ ISTORIJE SRPSKE MOTORIZACIJE – SALA 128 NA I SPRATU
12.30-13.30 KOKTEL U NASTAVNIČKOM KLUBU NA IV SPRATU

Spisak izlaganja:

– Prvi srpski vojni šoferi – Vladimir Veselinović
– Prvi srpski trolejbus Goša Alfa Romeo – Aleksandar Zajc
– Istorijat razvoja električnih vozila u Srbiji – Dragutin Fridman
– Automobili Borskog rudnika – Aleksandar Vidojković
– Pomoćni motor Krušik MO-1 – Vladimir Veselinović
– Misterija Horh 853 A Erdman i Rosi – Miroslav Milutinović
– Velika nagrada Beograda 1967-1969 – Nebojša Đorđević (promocija knjige)

Kao i svake godine očekuje se prisustvo velikog broja oldtajmera, kao automobila, tako i motocikala. Naravno, biće tu i dragih gostiju, pogotovo takmičara koji su učestvovali u trkama za prvenstvo Evrope voženim na Ušću krajem šezdesetih godina prošlog veka.

izvor: Forum Udruženja istoričara automobilizma, na automototrke.net

Nadam se da ću se sa nekima videti tamo (čika Z, poziv na kafu važi i dalje).

Pretraživali ste:

    krusik mo-1 (10)