Carske mrvice

osmehMoja keva ih non stop pominje. Ja se ne sećam da ih je ona pravila. Baba možda, ali ni ukusa se baš ne sećam.

Probala sam ranije da pronađem neki recept, ali nisam se ni za jedan zainteresovala toliko da bih ga isprobala.

Do jutros.

Pogledajte ovde recept za Kaiserschmarrn.

Wikipedia kaže ovako (“Kaiser”, meaning “Emperor” and “Schmarrn” is “Mishmash” in Austrian German) is one of the best known Austriandesserts, popular in the former Austria–Hungary as well as in Bavaria. In Hungary it is called “császármorzsa” or simply “smarni”[1]. The translation of Kaiserschmarrn has generated some etymological debate. While “Kaiser” is literally translatable (as Emperor), the same cannot be said for “Schmarrn”. “Schmarrn” has been translated as a mishmash, a mess, crumbs, a trifle, a nonsense, a fluff, or even as a mild expletive.

Sad kad vidim poreklo reči, shvatam da je to možda od moje druge babe, Banaćanke.

Trebaće vam za 4 osobe:
1 šolja mleka
4 jaja
1 1/4 šolje brašna
1 kašika šećera
2 kašike putera
(ja sam stavila još i kesicu vanilin šećera)
prah šećer za posipanje

Pomešati suve sastojke u jednu posudu, mokre u drugu. Mokre sipati u suve, i izjednačiti masu. Gušća je od one za palačinke, ali jako liči na nju.

Za tiganj donjeg prečika 20cm, ova količina je za tri tiganja. Zagrejte tiganj, stavite puter da se istopi, i sipajte masu. Ne dirajte dok sa donje strane ne počne da rumeni. Onda okrenite, i najbolje drvenom špatulom usitnite masu stalno je mešajući, da svi komadići budu jednako pečeni sa svih strana. Što više mešate, komadići će biti sitniji.

Zimi se ovo jede toplo, sa voćem iz kompota, ili sa džemom.
Mi smo danas jeli hladno, sa malinama.
Prijatno.

carske mrvice carske mrvice carske mrvice

Pretraživali ste:

    jednostavni recepti za rucak (105), carske mrvice (57), brzi recepti za ručak (46), brze mekike (32), recepti za jednostavan ručak (26), brzi i jednostavni recepti za rucak (25), recepti za rucak (23), carske mrvice recept (19), jednostavni i brzi recepti za rucak (18), recept za pravljenje njoka (15)

Sladomlak

Danas posle ručka sladoled. On se, kao i sve ostalo, jede u dnevnoj sobi. Snimila je da sam nešto donela, nije sigurna šta je (ovo nam je prvi ove godine), prižam joj u kašičici zalogaj, ona oprezno dodirne gornjom usnom, gurne mi ruku i  odlazi. Neće.

Vanja ne voli hladno.

Tako recimo jogurt ili mleko, to se ne pije iz frižidera, dođe, lizne i ostavi. Posle dođe ponovo, i popije. Voda takođe ne sme da je hladna, čak ni u sred leta. Znate kakva je voda koja stoji na sobnoj temperaturi u julu. E takva se pije.

Ne voli ni vruće kad smo kod toga, svaki ručak jede se potpuno ohlađen. Konzumira se sve samo sa sobne temperature. Za toplu supu pravi face, kao da se opekla.

I tako… sad kad se sladoled istopio, mislim da će pojesti/popiti taj sladomlak™.

Sladoled Sladomlak

™ sva prava na izraz iz naslova zadržava momsab.

Babine mekike

Baba je pravila nenadmašne mekike.

Raspitah se malo, što kod mame, što na drugim mestima, i reših da se isprobam sa babinim mekikama preko krpe.

Nas dve jedemo k’o ptičice, pa je naša merica sledeća:
300g brašna+150g vode+1/2 kesice suvog kvasca+ so
Zamesiti, pokriti krpom i na toplom pustiti da se udvostruči. Bilo je previše meko, pa sam dodala još brašna, odokativno.

Na krpu (čistu) staviti brašna, nabrašnaviti ruke, malo ‘izraditi’, razviti, iseći radlom oblike kakve želite (moji bili nepravilni). Ako nemate radlu, nije strašno, može i nožem. Pustiti još malo da odstoje i pržiti. Ne mora u dubokom zejtinu, oko 2cm je dovoljno.

Jesti sa čim stignete, a može i bez ičega. Ja više volim slane, ali čujem da jedu i slatke.

Prijatno.

Babine mekike

Babine mekike Babine mekike Babine mekike

Nije da se hvalim, ali ispale su fino. Skoro kao babine.

Pretraživali ste:

    mekike (2365), mekike recept (346), recept za mekike (277), mekike rezept serbien (181), mekike rezept (106), domace mekike (92), mekike recepti (85), mekike sa vodom (58), recepti za mekike (47), mekike brze (25)

Drugačije banane

Sve je počelo jednim običnim chatom sa momsab-om u radno vreme. Njegov kolega telefonom naručuje klopu, momsab dobacuje da njemu donesu banane, al ispade da čovek naručuje da mu donesu roštilj, pa tako banane ispadoše iz kombinacije.

A što? Pa kad mogu flambirane, što ne bi mogle grilovane banane. Ja naravno odmah na google i konstatujem da to, naravno, već postoji. I to ne samo grilovane, nego i pržene. Rešim da ih isprobam.

Grilovane sam pravila u četiri varijante. Isekla i stavila na vruć roštilj tiganj. Druga varijanta je sa mrvom putera na istom tiganju. Probala sam bez i sa čokoladnim prelivom. Predivno je, ali PREDIVNO. Banana poprimi potpuno drugačiji ukus. On se najviše oseća kad je banana grilovana na suvo, pa je ta, i varijanta sa prelivom ona koju ja biram kao najukusniju. Puter im daje blagu hrskavost, ali unutrašnjojst banane je mekša, što se meni nije dopalo. Neke recepte sa neta možete da vidite ovde (njih izdvajam jer izgledaju fantastično) i ovde.

grilovane banane grilovane banane grilovane banane

Onda je došao red na pržene. Opet malo istraživanja na netu, odabrah ovaj recept koji relativno lako mogu da izvedem. Saznajem da je to tajlandski specijalitet, i ove su mi se na oko dopale. Smesu sam pravila od: 1 1/2 šoljice brašna, 3/4 šoljice gustina, jednog praška za pecivo i 1 1/2 šoljice kisele vode.  Trebalo mi je još malo prah šećera za posipanje i čokoladnog preliva. Jednostavne su za pripremu, smesa je malo gušća od one za palačinke, i one su me podsetile na jabuke u šlafroku koje nisam jela od kad sam bila devojčica. Korica je hrskava, međutim unutrašnjost je postala previše mekana za moj ukus, izgledalo je kao pohovana dečja kašica od banane. Ukus banane se maltene izgubio. Masne su.

pržene banane pržene banane

Pržene su promašaj, više ih neću praviti. Grilovane sa puterom takođe. Pretpostavljam da masnoća pri termičkoj obradi doprinosi višoj temperaturi, pa se zato unutrašnjost omekša. Grilovane bez dodataka svakako hoću, sa prelivom i bez njega. I još jedan savet, birajte zelenije banane, i ne secite ih previše tanko.

Javite se i dođite na probu.

Pretraživali ste:

    pohovane banane (269), przene banane (153), pohovane banane recept (95), przene banane recepti (61), pohovana banana (40), przene banane recept (40), pržena banana (29), pohovana banana recept (27), recept za pohovane banane (24), pohovane banane recepti (15)

Njoke sa spanaćem

Pravila sam pre nekog vremena ovo, i mnogo je lepo ispalo, htedoh još tad da sa vama to podelim, al’ sam nešto bila ultra bizi. Pre neki dan me drugarica podseti na to, pa evo ga danas recept.

Pojma nemam što su mi njoke i spanać kao kombinacija pali na pamet, imam uvek i jedno i drugo a nisam ih nikad do sad kombinovala. Pretražim malo po netu, izađe mi recept sa Kutlače, i taj isti na još zilion mesta, maznut, sa sve slikom. Htela sam neke zapečene, iskoče mi ove sa mondo portala, učine mi se interesantnim. Onda skapiram da i je ta fotka maznuta (šta bi drugo) sa ovog (valjda originalnog) recepta. Osim što je slika maznuta, i recept je izmenjen, pa umesto gorgonzole stavljen je parmezan.

E pa ja sam napravila neku varijantu ovih zapečenih njoka. Nisam imala ni gorgonzolu, ni parmezan, nego neki kačkavalj, koji sam izrendala.

Potrebno je:

– jedno pakovanje smrznutih (ili svežih) njoka, 500g (ovog puta isprobani novi frikomovi koji su se pojavili pre koju nedelju);
– polovina pakovanja smrznutog spanaća, topla preporuka za Yupik-ov spanać u briketima;
– neutralna pavlaka, koristila sam Imlekovu od 250g, i nje je bilo previše, sledeći put ću neku od 200g;
– rendani kačkavalj, oko 150g;
– muškatni oraščić (već mleveni, da iskoristim ono što mi je poslao brat iz Amerike);
– soli ili začina po ukusu, sušeni vlašac;
(beli luk, kao i praziluk koji se spominju u ova dva recepta su izbačeni, ja to ne jedem, vi probajte ako volite)

Spanać sam odmrznula, blago propržila na maslinovom ulju, posolila kulinat začinom bez aditiva (hvala Škrabalici koja mi ga je još odavno preporučila, sad samo njega trošimo) i sušeni vlašac.  Spanać je krupan pa sam ga stavila u blender, zajedno sa pavlakom, da se usitni. Nisam preterala sa usitnjavanjem, da se po malo vide delići spanaća.

Skuvala sam njoke, i kad su isplivale posle par min uta, sklonila ih u vatrostalnu činiju. Njokama sam dodala smesu od spanaća i pavlake, dodala obilno muškatnog oraščića, skoro sav rendani sir i izmešala. Odozgo sam posula ostatak sira, i stavila u rernu da se zapeče.

Izvrsno je, muškatni oraščić mu daje malo neobičnu aromu, ali nama se dopala.

Ova mera je za nas dve prevelika, sledeći put, ili zovemo nekog u goste, ili pravimo pola mere.

Njoke sa spanaćem

Njoke sa spanaćem Njoke sa spanaćem Njoke sa spanaćem

Pomenuta drugarica sa početka posta pravila je takođe, kaže da joj se dopalo. Njene su ispale ovako.

Njoke sa spanaćem

A vaše?

Pretraživali ste:

    njoke sa spanacem (130), njoke (46), njoke sa spanacem recept (24), jela sa spanacem (14), spanac u briketima recept (14)

Cookie jelka

Počećemo Novu godinu novogodišnjim raspoloženjem. Za to se ovog puta pobrinula moja specijalna gošća, AnaK, koja nam je juče, taman na vreme, donela ovu jelku.
Da ne bude zabune, ovo nam je jedina jelka u kući… a uskoro će i ona biti smazana.


Poslednjih nekoliko godina mi je praznično raspoloženje nezamislivo bez kolačića u raznim oblicima. Svake godine dokupim po neki oblik, i sada već imam zavidnu kolekciju. Ove godine, tema je bila jelka. Ideja je sa instructables-a.

Omiljeni, provereni recept za kolačiće je ovaj:

Sastojci:
200 g brašna
100 g sitno mlevenih badema
150 g šećera (ja stavljam 100 g, moji ukućani vole manje slatko)
125 g maslaca
1 jaje
1 vanilin šećer

Testo umesiti mikserom, spiralnim žicama, ili ručno. Najlakše ga je rastanjiti oklagijom, između 2 lista papira za pečenje. Za jelku su potrebne po 2 zvezde svih veličina, i gomila malih kružića, kvadratića, zvezdica – koje ćete stavljati između svake dve zvezde. U sredini svake zvezde napraviti otvor malo širi od debljine štapića koji ćete provući. Kolačiće peći na 160ºC oko 10 minuta za veće oblike, i 7-8 minuta manje.

Kada se ohlade, ukrasite ih ako imate strpljenja, a ako ne odmah ih ređajte, kao na slikama.

potrebne modle ispečeni kolačići ređanje kolačića ređanje kolačića ređanje kolačića

gotova cookie jelka

Gingerbread kamenčići

Ma da, recept je za kolačiće, ali ispadoše tvrdi kao kamenčići.

Forumska drugarica ceca podelila lagani recept za keksiće:

Da se razumemo blage veze sa pravljenjem slatkiša nemam, ali ovo je baš lako i silno se zabavimo i D. i ja dok ih spremamo.

1 šolja šecera
2 kafene kašičice mlevenog đumbira
1 kk mlevenog oraščica
1 kk mlevenog cimeta
1/2 kk soli
1 1/2 kk sode bikarbone
1 solja istopljenog margarina
1/2 šolje mleka
4 šolje brašna

Može da se doda eventualno neki ekstrat vanile, limuna, ali ja ne stavljam.
Umesi se testo, ostavi u frižideru da se ohladi,razvuče na debljinu od oko pola cm, testo vaditi modlama i peći na oko 180 C, oko 15 minuta.

Ok, spremim se ja mentalno, pošto sam modle kupila još prošle godine, stajale su do sad neotpakovane, možete onda misliti koliki sam tek ja stručnjak za kolačiće…

Smuljam ono sve. Stavila sam samo puter umesto margarina (znate da ja ne koristim margarin, osim za terapeutske svrhe, za izvlačenje modrica). Ok, lako je. Mora rukama da se lepo umesi.
Otkinem parčence, razvijem nekom čašom (nemam oklagiju, ne treba mi – imam divne čaše odgovarajućeg oblika) na pek papiru (neopisana zahvalnost onom ko je to izmislio i AniK koja me je prosvetlila). Ne lepi se ništa, fino se razvija, i bez tog frižidera. Vadila modlama kolačiće i ređala na pleh sa drugim parčetom pek papira. Ispala su dva pleha kolačića. Nisam ih tanko razvila, bili su mekani neposredno posle pečenja, a onda… propast… pretvorili su se u kamenje. I to kakvo kamenje, glavu nekom da razbiješ, a zube da i ne pominjem.

Od ukrašavanja nekom icing smesom sam iz momenta odustala, probam da ih vrele uvaljam u prah šećer, slično kao vanilice, ali avaj, ništa nisam postigla, izgledaju kao pobrašnavljeni.
Padne mi na pamet da ih pospem kristal šećerom, znate kako ima neki takvi keksići da se kupe. Smislim ingenioznu ideju: pokvasim jednu stranu keksića vodom, koristeći silikonsku četkicu, i onda obilno umočim tu stranu u kristal šećer. Ostavim da se osuši, i BINGO, ne odlepljuje se ništa, makar je nešto uspelo.

kamenčići pre pečenja ispečeni kamenčići kamenčići u prah šećeru kamenčići sa kristal šećerom

A kamenčići, upotrebljeni su skoro svi za igru, završili su u usisivaču, nakon što su bili izgaženi po podu.

E onda mi rekoše da treba da stoje zatvoreni u metalnoj kutiji sa jabukom, i da se ne jedu 10tak-15 dana. Aha. Otkud mi metalna kutija! Jabuke imam doduše. Smestih ostatke u plastičnu kesu, i sad čekam da vidim hoće li se stvarno, nakon što su se za 5 minuta od kolačića pretvorili u  kamenčiće, sad za 10 dana od kamenčića ponovo pretvoriti u kolačiće. Iskreno, sumnjam.

Tako je protekao prvi deo. Onda saznam za novogodišnju radionicu u vrtiću, pa je usledila druga tura. O njoj i sledećem broju. Čitajte, kad već nema šta da se jede. Osim jabuka, naravno. Zelenih. Crvene ne držimo.

Update 12.12.2010:

Pravila sam ponovo gingerbread kamenčiće, ovog puta po jelenicinom (aka amalka) receptu, koje je zapravo isti onaj gornji, samo sa medom (2/3 šolje meda),  međutim, pošto nije bilo putera da se kupi, pravila  sam sa margarinom.

Smesa je totalno drugačije konzistencije, mekša je puno, i sva bljakava i lepljiva, definitivno mora u frižider da bi sa njom moglo išta da se radi. I takva se lepila, te sam joj dolijala osim jednog pek papira ispod, i jednim pek papirom iznad. Smekša se u roku od odmah dok se razvija, i posle se malo i deformišu kolačići prilikom prenošenja u pleh. A možda je trebalo da ih razvijam na terasi…

Osim toga narastaju (za razliku od onih cecinih koji ostaju u dlaku isti kao kad su izašli iz cookie cutters-a) i onda naravno malo gube oblik tako narastajući.

Jednako su kamenčići kao i ovi prethodni, nisu jestivi odmah posle pečenja, osim ako ste zaljubljeni u zubara/zubarku. Po ukusu su takođe za nijansu drugačiji, taj med im daje nekako kao staklast izgled, i ukus.

gingerbread kamenčići sa medom gingerbread kamenčići sa medom

Zaključak: cecini su bolji.
Drugi zaključak: mnogo muke ni oko čega, definitivno su kupovni ukrašeni medenjaci koje jedared anaK i ja kupismo u Cort-u lepši i ukusniji, let alone jestivi onog momenta kad ih vidite.

medenjaci

Pretraživali ste:

    medenjaci (200), medenjaci recept (17)

Ratatouille

Ratatouille je prililčno obično francusko jelo, fensi naziva. Ko ne zna francuski, najpribližnije se izgovara ‘ratatuj’. Poslušajte ovde i kako ameri to kažu, ali francuski je, priznaćete, ipak lepši.

Prvo flashback from childhood.

Poslednje letovanje sa ocem (da, mnogo je davno bilo), Slovenija, mestašce na samoj granici sa Hrvatskom, sa nama je i moj ujak, a sa njim njegova devojka Isabelle, francuskinja, riđa pegava, od sunca se sklanjala, i u hladovini, obučena, učila ruski. Koliko pamtim priče, bila je plave krvi, no nevažno je sad. Jednu večeru pravi ona, i sprema čuveni (mi nikad čuli) Ratatouille. Nedelja je, pre podne smo pokupovali svo potrebno povrće na pijaci, ali Isabelle se popodne posle plaže setila da joj treba i crème fraîche (mileram prim. prev.). Zamislite sad akciju, nedelja, 6h popodne, 1980 i neka, a vi biste da kupite mileram. Mission imposible, absolutely impossible. Odakle vam uopšte ideja da tražite tako nešto, znate li koliko je sati. Dođite sutra.
Ova opaska samo za one koji misle da su to bile divne godine.

I tako, Ratatouille se ostavlja za ponedeljak.

Ona je, moram da kažem, od toga napravila neviđenu famu, u suštini, ništa posebno, sad ćete da vidite i sami.
Druga stvar, sad preturajući po receptima po netu (a priznajem jedan iz rss je pokrenuo celu ovu priču) nigde ne nađoh neki u kom se crème fraîche uopšte koristi, ali dobro…

To je letnje jelo. Razno letnje povrće: luk, tikvice, plavi paradajz, paprike babure raznih boja (crvena, žuta, zelena), paradajz, to se sve isecka i izdinsta. Malo začina. Toliko.

Evo recepta sa merama, kaže Dad’s Authentic Ratatouille, ajd da verujemo.
Ja sam pravila najpribližnije tome.

Imala sam jedan veći plavi paradajz, jednu srednju tikvicu, dve zelene babure (lepše bi izgledalo da je jedna bila žuta ili crvena), uzela sam jedan manji luk, crveni (mada je trebalo beli, ali taj ne kupujem, znate da ja luk ne jedem skoro nikad). Paradajz nisam imala, pa sam stavila pelat, onaj iz konzerve.

Iseći luk na četvrtine, pa na tanje režnjeve. Onda sam se setila zašto između ostalog mrzim luk, prvi razlog, plačem bre, peče za oči, zamisli kako je za želudac. Falio mi izum moje snaje amerikanke, naočare za plivanje. Izdinsta se na malo maslilnovog ulja taj luk (pojma nemam što maslinovo da se greje, al neka, pratim recept, ne džangrizam previše). Evo drugog razloga protiv luka, smrdi, ubi. Dobro, tu je aspirator da malo to pokupi, ali opet, nos strada ovog puta.
Dodati paprike sečene na tračice (ja sekla sitnije, moje dete mrzi da žvaće, a vi možete cele kolutove paprike slobodno).
U isto vreme, u drugoj posudi, (uh sreća tu je najbolja drugarica – mašina za sudove) izdinstati (sotirati, kako se to fensi kaže) plavi paradajz i tikvice iseckane na kockice (koje su posoljene prethodno stajale desetak minuta). Kaže čovek (Dad) da je bolje da se dinsta odvojeno, slušam.
Kad se paprike malo izdinstaju, dodaje se paradajz. Ja stavih jednu konzervu, iseckala sadržaj. Onda u tu smesu, dodala poluizdinstan plavi paradajz i tikvice. Još malo promešala. Učinilo mi se malo paradajza, ali previše za još jednu celu konzervu, pa sam dodala malo paradajz paste, i vodice. Dodala sušeni bosiljak, a moglo je svež list peršuna i celera. Nisam više solila, samo ono što su tikvice i plavi paradajz posoljeni dovoljno je. Izdinstala još malo, i gotovo.

Sve ukupno sa seckanjem (a em ja nisam previše brza, em mi se Vanja vrzma iza leđa tražeći ovo i ono) oko 45 minuta.

Ovo dođe vegeterijanski, jel da?

Da, ako se služi recimo sa pirinčem, ili nekom drugom žitaricom. Couscous bi bio moj izbor.

Al kod mene nema ručka bez mesa. Uz ovo su išli pečeni karabataci, za njih treba više vremena nego za ratatouille, i nema recepta, snađite se sami.

Prijatno.

Ratatouille closeup Ratatouille i pečeni karabatak

E, čekaj, nije to sve, ima još. Bonus.

Pre par nedelja, u rss (dosadna sam jel da?) mi se pojavi post sa
fe-no-me-nal-nom fotkom, koji me i povuče da pronađem recept i podelim sa vama ovo fino jelo koje u ovo sumorno jesenje vreme vraća leto u kuću. Prateći link za fotografiju, pronašla sam originalni post sa svim slikama, iz 2007. Evo tog posta. Sliku ne smem da stavim, piše na flickr nalogu All rights reserved. Ali vi zato kliknite na linkove, pa pogledajte slike. Nećete zažaliti.

I tako,  skapiram da se ratatouille može praviti i u rerni. Ja neću, a vi ako želite probajte, pa javite.

Ja sad odoh da pečem kestenje, prvi put ove jeseni. Pozdravljam vas, do sledećeg kuvanja.

Pretraživali ste:

    ratatuj recept (30), ratatui recept (22)