Mislite o tome
Odgovaram na neki upitnik o socijalnom statusu porodice i dostupnosti podrške porodici, koji je u vrtić stigao sa Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju.
Malo je… pa… čudan. Neke stvari se podrazumevaju (pitanja su takva kao da se to podrazumeva), a ne bi trebalo. Pola pitanja je praktično neprimenjivo za tzv. jednoroditeljske porodice.
Blago je sreća. Možda drugačija, ali definitivno sreća. Ona čista, jednostavna, iskrena, nekanalisana sreća.
Blago je život. Možda jesu neke okolnosti u početku bile tužne, pa je sad život malkice drugačiji od očekivanog, ali dobro, sleteli smo u Holandiju, pa se trudimo da u njoj uživamo.
Blago je Vanja. Svaka sitnica je kao kuća.
Blago sam ja. Moji usponi i padovi. Želje, ostvarene i one koje će ostati nedosanjane.
Blago je hvalisavo, na sav glas da istrtljam, da se svima pohvalim, da svi znaju kakvo blago ja imam.
Blago je ponosno i blagom se ja ponosim.
Blago je vredno, vredno svakog trenutka, pokreta, osmeha, glasa. Vredno je radilo da do svoje vrednosti dođe.
Blago je glasno, da nema nikog ko neće čuti.
Blago je jednostavno blago, a kako blago može biti tužno.
Nisam neki bog zna kakav korisnik mobilnog telefona, to vam može biti jasno i samo činjenicom da imam prepaid broj, jedan jedini, već negde 10tak godina.
Pre nekog vremena, možda ima dve godine, napravila sam nalog na telenor portalu, preko njega vršila neka podešavanja, i koristila druge njegove mogućnosti.
U poslednje vreme se razmišljam da ipak pređem na neki postpaid paket, a nije da mi je baš neophodno.
Nekoliko puta u prethodnom periodu koristila sam jednu od opcija portala za prepaid korisnike, tzv. Kalkulator uštede (evo ovde iz opisa te usluge). Na osnovu podataka o ostvarenom saobraćaju za prethodne mesece, proračunava se koji bi postpaid paket bio najpovoljniji. Par puta sam na takav upit dobila odgovor da mi se preporučuje da i dalje ostanem prepaid korisnik.
E, jutros se ja ulogujem na portal, kad ono nemaaaaaaa. Nema više opcije kalkulatora uštede, ukinut.
Ne bude mi mrsko, napišem pitanjce, opet preko neke opcije na portalu.
I malopre, dobijem odgovor sledeće sadržine:
Na nasem web sajtu postoji slican alat na adresi
http://www.telenor.rs/?section=private&page=6430
Ajd sad kliknite na link. Njima je ovo sličan alat. Hej! Ja pitala za babe, a dobila odgovor za žabe. Alat pomaže da izaberete paket za internet. Slično, nema šta.
Postoji na sajtu i drugi alat, koji pomaže da izaberete tarifni paket za telefoniranje (hvala opet AniK za prosvetljenje) ali nisam taj link dobila kao sličan.
Hvala ti dragi Telenoru što si mi stručno odgovorio na moje pitanje.
E sad već razmišljam da promenim i operatera.
Ovih dana neka negativna dešavanja sazrevaju da se ovde pojave, pet puta se predomišljam, započinjem tekst, pa ga ne završavam.
Onda se danas oduševim. Deca su me oduševila.
I nema šanse da bi bilo kakav negativan post izašao pre ovoga.
Pogledajte ovaj komentar na jednom od mojih starih postova.
Puno mi je srce kad shvatim da ovde ipak negde postoje i novi klinci koji rastu u divne ljude.
Povraća mi se od količine psećeg izmeta po beogradskim ulicama. Postaje sve gore, zaista.
Ugaženo, razvučeno…
Ulica u kojoj ja stanujem ima 10 brojeva, 5 kuća sa obe strane, trotoare i kolovoz, drvored sa jedne strane, nema zelenih površina. Ne možete da zamislite količinu izmeta.
Ali to izgleda njihovim vlasnicima ne smeta, i nikom na pamet ne pada da iza svojih ljubimaca počiste.
Htela sam da fotografišem, ali ne mogu, gadi mi se…
Važno je da su glasni oni za zaštitu prava životinja. A šta je sa obavezama vlasnika?
Danas je nacionalni dan bez duvanskog dima.
Znate li koji je najefikasniji način da neko nikad ne počne da puši?
Tako što se nekome koga voli nešto vrlo loše desi zato što puši.
Moj otac je pušio 3 pakle drine bez filtera, i umro sa 49 godina.
Želite li da svojoj deci tako nešto priredite?
… šta da radim sa igračkom sa kojom moje dete ne ume da se igra, niti će umeti narednih desetak godina sigurno, a možda i nikad…
E, pa malopre, stigla Vanja od oca (sa redovnog subotnjeg druženja) i donosi ogromnu kesu sa paketićem. Unutra, slatkiši, i igračke za kalendarski uzrast. I to ne bilo kakve igračke…
Jedna je za devojčice, kako da nauče da je mnogo važno da peru i peglaju, a druga, na moje zaprepašćenje iz dva razloga Nojeva barka. Prvo mi je mnogo zanimljiv izbor poklona za nekog za koga po default-u pojma nemaš da li veruje, i u koju veru veruje, ako veruje, a drugo je, da je to igračka sastavljena od sitnih drvenih delova, koji se šrafčićima sastavljaju, i to je valjda za devojčice, da i to nauče, da im posle ne trebaju majstori, jel?
Treba li da pomenem i još nešto, igračka je za uzrast 6-12 godina. Da naravno, Vanja spada u taj uzrast, ali samo kalendarski. Pitam se sad, kako se prave paketići u velikim firmama, kakvo je Železnice Srbije. Pretpostavljam po uzrastu, ali, ALI, valjda otac može/sme/želi da kaže da se njegovo dete ne ume da igra takvim igračkama… Blam je to, šta li…
Kod mene se takođe dobijaju paketići, ali mene nije bio blam da kad je imala 5 da joj ne kupe paketić za taj, nego za uzrast od 2 godine. Sad dobijamo vaučere u odgovarajućoj vrednosti, pa je to neuporedivo lakše i prilagodljivije.
I tako… velika firma, velika muka, pošto nisi po JUS-u, onda ništa, isto je kao da poklon nisi ni dobio, zar ne?
Blogeri, twiteraši, ako neko želi ovu Nojevu barku, može da je dobije. Javite se.
Sa peglom ćemo se već nekako snaći.
Dolazim u petak popodne po Vanju u vrtić, kad u donjem holu, svega 2-3 male pahulje, sve velike sklonjene.
Saznam da je krizni štab (ili kako se već zovu) za praćenje epidemije H1N1 zabranio bilo kakve papirne ukrase, zbog virusa gripa. Nisam neki stručnjak, ali mi zaista nije jasno kako to papirni ukrasi koji vise sa plafona u donjem holu kroz koji se samo prolazi, i u kom se ne boravi, mogu da doprinesu širenju virusa.
Jelka je takođe dozvoljena samo u centralnom holu. Kako to jelka ne smeta, a papirni ukrasi smetaju.
Nazovite me neznalicom, neobaveštenom, ali ovo je zaista previše.
je međunarodni dan osoba sa invaliditetom.
Ako pratite vesti, mogli ste poslednjih dana da primetite nagli porast broja onih koje se bave osobama sa invaliditetom. To je jasan znak da se ovaj dan približava, jednako koliko je jasno da ravnopravnosti nema, inače bi ovakvih vesti bilo cele godine, a ne bi ovoliko bile nakupljene baš ovih dana.
Izdvojiću ovaj interesantan članak u mnoštvu današnjih:
Ne postoje jednake šanse za sve
Brojke koje opisuju stav ispitanika nisu baš obećavajuće.
Nadam se da će generacije koje su danas deca koja u svojoj vrtićkoj grupi, u svom razredu u školi imaju nekog vršnjaka sa invaliditetom imati nešto drugačije mišljenje o mestu u društvu onih koje danas pominjemo.
Idem jutros na posao, ograda Gazele polepljena nekim plakatima, skapiram da su politički, sitno je, iz pokreta se tekst ne vidi, samo strelica, unazad.
Onda videh i bilborde, pa mi posta jasno.
Predizborna kampanja za lokalne izbore na opštini Voždovac. Slogan je
Voždovac ide napred
i ispod cele dužine natpisa, strelica udesno, mislim da je crvena.
Bilbordi duž Vojvode Stepe su takođe postavljeni duž saobraćajnice, paralalni su sa pravcem kretanja. Kad se ulicom krećete, logično je da ćete gledati sa svoje desne strane (ovo je saobraćajsko pravilo, saobraćajni znakovi se tako postavljaju). I kad gledate te plakate i bilborde, ono što vam oni poručuju zapravo je:
UNAZAD
Šta god da su autori plakata želeli da nam pokažu, potpuno su promašili poentu. Morali su da se stave i na stranu posmatrača. Ili makar da bolje biraju lokacije takvih poruka.
Sve u svemu, jedan ogroman #fail osećaj…
I samo da vas malo podsetim, to su isti oni ljudi, unazad, od prošlog puta.