Na putu do kuće taman je vremena da se prelistaju današnje novine.
Category: Dogodovštine
Male priče iz života
Znam da ne smem
Zašto deca uvek diraju ono što ne smeju, i tačno znaju da ne smeju. U tome se ni Vanja ne razlikuje od tipične dece. Onog sekunda kad izađem ona uzme ono što joj ja ne dozvoljavam, pa kad uđem, nevešto pokušava ili da skloni kao da ja ne vidim, ili se smiri, čeka da joj to uzmem, i da vidi hoću li vikati ili šta… a ja htela da crknem od smeha.
I uopšte nema veze što sad opet imam izgrižene naočare za sunce, možda baš to postane najnoviji modni detalj bez kog se ne može…
Zaljubljena devojka
Vanji se sviđa D.
Tako mi rekoše. Smejala sam se na sav glas kad su mi to rekli.
D. je dečak iz njene grupe, koga često srećem ujutru kad dolaze. I on svaki put Vanju pominje, čak i kad mene sretne bez nje.
I mama da prokomentariše, stvarno je najlepšeg dečaka izabrala…
Kako se prelazi ulica
Danas, vraćajući se iz vrtića specijalnim prevozom (neću više da je pominjem, obećala je da će gostovati ovde), slušali smo dečje pesmice. Mami se naročito dopala ova, a i Vanja trenutno, dok stavljam ovaj post, traži da joj pesmu pustim ponovo, i ponovo, i ponovo, i ponovo…
(srećom ovo je bilo neophodno i meni, kako bih uspela da skinem reči, sad će ih biti i kod čika Gugla)
Klik ovde da poslušate pesmu na youtube:
Kako se prelazi ulica – Branko Kockica
Kako se prelazi ulica – Branko Kockica
Kad se prelazi ulica gde nema semafora,
onda se vrlo dobro porazmisliti mora.Kao što se reka prelazi na obeleženom gazu,
tako se i ulica prelazi na pešačkom prelazu.Refren
da te nikad auto ne zgazi ne zgazi oprezno ulicu prelazi prelazi
da te nikad auto ne zgazi ne zgazi oprezno ulicu prelazi prelazi
oprezno prelaziKada na prelaz staneš, da te auto ne bi tresn’o,
prvo pogledaj levo a zatim pogledaj desno.Ako sa leve strane dolazi auto reka,
onda se malo strpi onda se malo čeka.Refren
Ako i s desne strane dolazi auto reka,
onda se još malo strpi onda se još malo čeka.Ako levo i desno nikakvih kola nema,
ulicu brzo pređi jer na njoj se ne drema.Refren
Vrteška
Jeste da je kontra svetla, ali nisam mogla bolje da je ulovim, i ovo sam lovila 7 dana…
Dešava se u holu vrtića.
Pozdravlja vas skakalica.
Modistkinja
Ranije još, kad sam jednom došla po Vanju u vrtić, bio je negde april, pitala me defektolog da li Vanja sama sebi bira šta će da obuče. Ja se zgranula, pomislim, otkud joj to, odgovorim odrečno, a ona mi opiše ‘normalni’ tok njihove igre.
Slažu se uklapalice, to su one puzzle što svaki delić ima drškicu da bi se lakše uhvatio, oblače se dečak i devojčica. Kad god ona dobije dečaka, a neko drugi devojčicu, ljuti se. Kad joj se pokaže, uspeva da namesti majicu i pantalonice tamo gde treba. Kad uspe, voli da je pohvale. Kad ne uspe, ljuti se. U setu postoji nekoliko varijanti oblačenja za dečaka i za devojčicu. Jasno pokazuje da joj se ne dopada neka majica za žutim tufnama, nju i kad uspe lepo da namesti, i pored pohvale, i dalje se ljuti, kad uspe da namesti ciklama majičicu, raduje se. Definitivno pokazuje šta joj se dopada a šta ne.
E pa jutros, jedna slična dogodovština. Samo što se probudila, još je u pižami. Uzima me za ruku i vodi u sobu. Tamo na TA peći neki njeni duksevi se suše. Bira jedan od njih, roze sa belim rukavima, ja pomislim da hoće da se obuče. Pitam je to. Buni se, nije to. Onda uzima duks, stavlja ga na mene, taman kako bi izgledalo da sam ga ja obukla, lepo mi namesti kragnu tik do vrata, a rukave duž ruku, ali pošto je duks njen, mali je, naravno. Pritom ja imam crnu majicu, i roze donji deo trenerke, valjda je pomislila da se to ne slaže, nego da mi treba nešto roze.
A nedelja je danas, dolazi baba, i donosi neki časopis. Vanja obožava da lista časopise, i mnoge stvari u njima prepoznaje. U današnjem broju, svaki put se dugo zaustavlja na strani sa odevnim predmetima, džemperi, jakne i čizme.
Eto, samo da vam ispričam, kako se mi modiramo. A nije nam to novitet, sećate se ove moje majice?
Pusti mi ovaj CD
Pre neki dan sam snimala neki disk sa muzikom jednoj drugarici, i stavila ga u trpezariju na neku policu, pored tašne, da ga ne zaboravim kad krenem u ponedeljak.
Došla Vanja malopre, mota se okolo, kad u jednom momentu donosi mi taj disk, pruža mi da uzmem. Disk je u onim papirnim ‘gaćama’.
Kažem joj – to je disk, neka muzika, nećemo sad.
Ona se ljuti, okreće ga, i pokušava da otvori “gaće”, ne uspeva joj.
Ponovim – nećemo sad to.
Pipka zvučnike, ja se malo začudim, ali to obično radi kad hoće da joj pustim neke spotove, youtube je omiljena zanimacija.
U sledećem trenutku, uzima mi ponovo disk, i prinosi kompu, tačno na mesto gde su dvd i cd uređaji.
Kad se ne sruših.
I tako sad slušamo Eminu Jahović i Sašu Kovačevića.
Pesmu je iz momenta prepoznala, iako nije spot, nego samo audio zapis. Izvol’te vi spot.
Miš
Ovog puta drugačiji od onog.
Vanja je provalila da se mišem ‘pali’ komp.
Posle nekog vremena neaktivnosti, ekran se ‘ugasi’ i valjda je videla da ja mrdnem miša, i da se slika vrati. Tako ona ponekad, priđe kompu, i mrda miša.
Danas sam imala ispit, i ona je ostala sa babom kod kuće, i kad sam krenula, ja ugasila komp.
Kaže mi keva:
Sto puta je prišla računaru i mrdala miša ne bi li se upalio.
Novčanik
Vraćamo se kući iz vrtića. Kad smo stigli već skoro do kuće, Vanja dira moju tašnu, vidim pokušava da otvori. Taman je vreme da se potraže pare da se plati taxi (G. koji dolazi po nas svako popodne). Pošto sam danas pravo sa faksa, ne uzimam novčanik, krupniji apoeni stoje u posebnoj pregradi tašne. Ali ne, Vanja uzima novčanik, otvara ga, i pruža mi u ruku. Ja skapiram. Svaki dan kad budemo otprilike na tom mestu, ja uzimam novčanik, pa je rešila da mi pomogne. Uzmem ja novčanik koji mi je pružila, pogledam unutra, zatvorim ga. Ona ga uzima od mene, i vraća u tašnu.
Ovakve stvari, koje nauči samo gledajući, mnogo su važne.
A sad jedan flashback from childhood.
Benzinska pumpa na početku Smederevskog puta, kod skretanja za Mali Mokri Lug. Krenuli smo “na plac kod Davida” i svratili po benzin. David je sin mamine školske drugarice, stariji od mene cela dva dana, i moj najbolji drug iz detinjstva. U kolima osim Davida i mene (koji u trenutku događanja imamo po 4-5 godina) su Davidovi roditelji, i baba i deda. Sipan je benzin, i zafrkavaju se (super su porodica, mnogo ih volim), kao niko neće da plati. U jednom trenutku David će: “Deda, daj pare, ja ću da platim!”
Ovo je ujedno i tribute Davidivom tati, koji od pre nekoliko dana nije više sa nama. Pozdrav Tata Vajti.
Laku noć
Kad bude vreme za spavanje, odvedem je da se popne u krevet, pokrijem je, poljubim, poželim laku noć (to obično bude mnogo smešno) i izađem iz sobe.
Ali ne, ne spava se tako. Prvo mora soba da se “pospremi”. Ova plišana igračka je zec, koji stoji na komodi, preko puta kreveta. Večeras je on glavni glumac. I spava se naravno na velikom krevetu.
Laku noć Vam želim. Lepo spavajte.