Pohvalila L. danas Vanju da razlikuje svo voće: jabuke, kruške, šljive, banane, grožđe…
Ih, kao da mi to nismo znali. Razlikuje i mandarine i pomorandže, kažem ja, kad joj kažem “donesi dve mandarine iz kuhinje” nikad neće doneti pomorandžu ili neko drugo voće.
Mislila sam da propustim pisanje o radionici, ali evo ipak njenih rezultata.
Pre neki dan u rss iskočilo mi ovo
(photo by make and takes)
i obećah da ću pokazati kako su naši u vrtiću (roditelji i defektolozi, dečica su naravno pomagala) napravili nešto slično. Radionica je bila u okviru obeležavanja dana planete Zemlje, tema je bila Biram da… naš vrtić imao konkretnu temu — recikliranje.
Ja sam samo ušla, i otišla da gledam druge vrtićke aktivnosti, a oni su napravili sve ovo. Pogledajte!
Štand sa sitnim rukotvorinama.
I naše cveće, slično onom sa prve slike.
Bila sam juče u vrtiću na radionici Biram da recikliram, ali sam je eskivirala (napravila par fotografija, i zbrisala), i ušla da špijuniram šta se radi u grupi.
Pokazala mi je kako slaže kocke u vertikalni niz.
Onda je donela koficu punu kocaka iz plakara, i dobila kocke da rastavlja.
rastavlja ih i stavlja nazad u koficu (malo to teže ide)
zatim vraća koficu na mesto.
Posle je malo gađala kegle (tu je mama malo zatajila sa snimanjem).
Pa je malo radila gimnastiku.
I na kraju je preskakala (dobro, prekoračivala) prepreke.
Igrali smo na kraju i Ringe raja, sa sve čučanjem na kraju, ali taj snimak ne možemo da vam pokažemo, zbog drugara.
Znate onu izreku: “A clean house is the sign of a broken computer”. E, tako je kod mene ovih dana… I nema veze što je kuća čista, nego što nemam komp onda kad treba.
Badnje je veče.
Znate već da Vanja voli kvizove (ako ne znate, vreme je da saznate). Predveče na prvom gledamo Slagalicu. Taj me kviz uvek asocira na Joe-a, ali ovog puta naročito, parovi sa pitanjima iz gramatike su bili sjajni (malo je falilo da ti u pola kviza pošaljem sms). Elem, zajedničko gledanje Slagalice ovako izgleda: ja odgovaram naglas, a Vanja se cereka od smeha, pa me tera da po nekoliko puta ponavljam šta sam odgovorila.
Počinju asocijacije, otvara se prvo polje, izlazi “Čair”, odgovaram “Niš” pre takmičara. Pole pola sekunde, Vanja se okreće prema fotelji na kojoj stoje plišane igračke, prvo pipka, a zatim i donosi miša. To je njena asocijacija:
Čair – Niš – miš.
Logično, zar ne?
Fascinira me kako rade njihovi mali mozgovi. Više se i ne sećam jesam li o tome već pisala, ali dešavalo se i ranije nešto slično.
Par meseci ranije, pričam sa kevom o nekom metalnom novcu, pominjemo avers i revers i zašto se to kod nas zove pismo i glava, a Vanja istog momenta kako je čula reč glava, pokazuje svoju glavu, i traži da joj kažem šta je.
Igra imenovanja je aktuelna već duže vreme, u stanju je da po ceo dan ide po kući i pipka šta joj je zanimljivo tražeći da joj imenujem. Tako je i miša naučila.
I sada, dok ja pišem ovo, i uploadujem fotografiju, prepoznala je svog miša, i donosi ga. A i počinje nam Slagalica, idemo da gledamo…
… šta da radim sa igračkom sa kojom moje dete ne ume da se igra, niti će umeti narednih desetak godina sigurno, a možda i nikad…
E, pa malopre, stigla Vanja od oca (sa redovnog subotnjeg druženja) i donosi ogromnu kesu sa paketićem. Unutra, slatkiši, i igračke za kalendarski uzrast. I to ne bilo kakve igračke…
Jedna je za devojčice, kako da nauče da je mnogo važno da peru i peglaju, a druga, na moje zaprepašćenje iz dva razloga Nojeva barka. Prvo mi je mnogo zanimljiv izbor poklona za nekog za koga po default-u pojma nemaš da li veruje, i u koju veru veruje, ako veruje, a drugo je, da je to igračka sastavljena od sitnih drvenih delova, koji se šrafčićima sastavljaju, i to je valjda za devojčice, da i to nauče, da im posle ne trebaju majstori, jel?
Treba li da pomenem i još nešto, igračka je za uzrast 6-12 godina. Da naravno, Vanja spada u taj uzrast, ali samo kalendarski. Pitam se sad, kako se prave paketići u velikim firmama, kakvo je Železnice Srbije. Pretpostavljam po uzrastu, ali, ALI, valjda otac može/sme/želi da kaže da se njegovo dete ne ume da igra takvim igračkama… Blam je to, šta li…
Kod mene se takođe dobijaju paketići, ali mene nije bio blam da kad je imala 5 da joj ne kupe paketić za taj, nego za uzrast od 2 godine. Sad dobijamo vaučere u odgovarajućoj vrednosti, pa je to neuporedivo lakše i prilagodljivije.
I tako… velika firma, velika muka, pošto nisi po JUS-u, onda ništa, isto je kao da poklon nisi ni dobio, zar ne?
Blogeri, twiteraši, ako neko želi ovu Nojevu barku, može da je dobije. Javite se.
Sa peglom ćemo se već nekako snaći.
Svako posebno dete je posebno za sebe.
Neka deca sa posebnim potrebama zaista imaju potrebu i za posebnim igračkama. One su obično posebne u tom smislu da se približavaju onome što dete može, a različito je od onoga što dete odgovarajućeg uzrasta uobičajeno može i hoće.
Iz našeg ugla, to izgleda ovako: mentalni nivo uzrasta od oko 1,5 godinu, gruba motorika relativno dobra, bolja od mentalnog statusa (ali njime ograničena) i dalje daleko lošija nego kod vršnjaka, fina motorika nešto lošija, koordinacija oko-ruka nedovoljna, tremor u pokretima. Igračke su zato one za uzrast oko godinu, i krupne, sa malo delova, sa malo, ili bez detalja koji skreću pažnju.
Za razvoj fine motorike je uglavnom lako, dovoljno je koristiti krupne igračke namenjene za mlađi uzrast, ali za krupnu motoriku, igračke skoro da i ne postoje. Recimo guralice, kad je ona stigla na red da uči hodanje, sve su joj bile male, pa prema tome i neupotrebljive. Slično i kod tricikla/bicikla.
Knjižice treba da su od debelog kartona, sa malim brojem strana (jer nema strpljenja za više od 3-4 strane), i bez mnogo detalja na crtežima.
Evo nekih od naših posebnih igračaka.
A pogledajte kakve sve posebne igračke koriste deca u inostranstvu:
Toy guide for differently-abled kids
ili skinite ceo vodič (11.4 MB .pdf fajl) ovde.
Kad bude vreme za spavanje, odvedem je da se popne u krevet, pokrijem je, poljubim, poželim laku noć (to obično bude mnogo smešno) i izađem iz sobe.
Ali ne, ne spava se tako. Prvo mora soba da se “pospremi”. Ova plišana igračka je zec, koji stoji na komodi, preko puta kreveta. Večeras je on glavni glumac. I spava se naravno na velikom krevetu.
Laku noć Vam želim. Lepo spavajte.