U kuhinji u ćasi stoji razno voće, trenutno ima jabuke, breskve koje više nisu nikakve, i banane. Razlikuje ih, jer bez greške kad kažem donesi bananu, nju će i doneti.
Danas je iz kuhinje donela jabuku. Oprala sam je i isekla na kriške.
Kutija keksa stoji na stolu kod računara. Vanja prilazi, uzima jedan keks.
– A što ne uzmeš jabuku? upitah je ne očekujući da će poslušati.
Ostavlja keks nazad u kutiju, i odlazi do stočića kod TV-a gde stoji ćasa sa isečenom jabukom.
Stvarno zna mnogo više nego što ume da pokaže. Baš sam ponosna.
Moram da iskoristim ovaj post za još nešto.
Od danas Natalija više ne radi u vrtiću, defektolog koja je sa njom radila od početka i stvarno smo mnogo lepo sarađivali, i od nje puno toga naučili, i Vanja i ja.
Draga Nato, želimo ti puno sreće na novom poslu.
Ova reč je iz nekog razloga u poslednje vreme vrlo smešna.
Počinju asocijacije, otvara se prvo polje, izlazi “Čair”, odgovaram “Niš” pre takmičara. Pole pola sekunde, Vanja se okreće prema fotelji na kojoj stoje plišane igračke, prvo pipka, a zatim i donosi miša. To je njena asocijacija:
